Београд — После најновијег признања такозване државе Косово од стране Израела, маневарски простор Беогарда није велики, пише Спутњик.
Он се практично се своди на преиспитивање одлуке о пресељењу амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим, на шта смо се обавезали Вашингтонским споразумом. На то упуц́ује и изјава председника Србије Александра Вучића да ћемо „односе са јеврејском државом градити у складу са новонасталим околностима“.
Како ствари сада стоје, Вашингтонски споразум као да је кројен по мери интереса Израела, најближег савезника САД. Једина ставка која је до сада, додуше делимично, испуњена је управо последња тачка у акту који је требало да се тиче споразума Београда и Приштине потписаног са Вашингтоном, а односи се на Израел.
Његово место у том економском споразуму, није ни током потписивања прошло без чуђења. У оном који су потписали косовски премијер Авдулах Хоти и тадашњи амерички председник Доналд Трамп, јасно је наведено да тзв. Косово и Израел пристају на међусобно признање, док је у оном потписаном између српског и америчког председника прецизирана обавеза Београда да своју амбасаду у Израелу до 1. јула 2021. године пресели из Тел Авива у Јерусалим.
Израел, очито, није губио време, оцењује даље Спутњик, и наводи да колико год потез Израела и Приштине био очекиван, вероватно да није било очекивано да ће управо последња ставка из Вашингтонских споразума бити и прва макар делом реализована. Поготово с обзиром на одредбу да Приштина и Београд на годину дана треба да забораве на признавање и отпризнавање такозваног Косова.
Може ли то сада донети и неке нове последице. Како је приметио српски шеф дипломатије Никола Селаковић, занимљиво је да ли ће сада бити муслиманских и арапских земаља, које ће након овога признавати тзв. Косово.
На питање може ли до тога доћи с обзиром на однос арапског, али и муслимаског света према Израелу као и на палестинско питање, Слободан Јанковић из Института за међународну политику и привреду је скептичан.
„Зависи на које земље мислимо с обзиром на то да годинама, бар од 2002. значајан број арапских земаља сарађује са Израелом, народски речено, испод жита. Видимо у последњих годину дана да су неке од њих успоставиле и дипломатске односе – Уједињени Арапски Емирати, Бахреин, а Саудијска Арабија у суштини сарађује већ јако дуго“, напомиње он.
Питање локације амбасаде повлачи за собом и питање статуса Јерусалима – док га Израелци сматрају својом престоницом, Палестинци тврде да је то окупирани град.
Амбасадор Палестине у Србији Мохамед Набхан изјавио је одмах по потписивању Вашингтонског споразума да би 57 земаља из Арапске лиге и Исламске организације за сарадњу могло да повуче признање Косова због договора везаног за Израел. Такве најаве из тих организација, или њихових чланица, у међувремену, међутим, није било.
Јанковић управо указује на све већу сарадњу једног броја тих држава са Израелом.
„Испливала су још 2010. године документа о њиховој безбедносној сарадњи, па чак и о сарадњи по питању обезбеђења садашњег председника Палестинске самоуправе преко Американаца, а посредно са Израелом. Имајући све то у виду, став муслиманских и арапских држава више није јединствен. Оне су доста подељене по питању Израела, а знамо да су подељени и по питању статуса Косова и Метохије“, истиче он
На питање шта Београд у овој ситуацији може да уради, Јанковић каже да је сам чин признавања само последица онога што је већ учињено у Вашингтону.
„Ви имате став нове америчке администрације да они немају ништа против тог папира који је потписан у Вашингтону, што значи да ће они настојати да се он спроводи. Имамо могућност да барем одлажемо спровођење тог дела споразума који се односи на премештање амбасаде Србије из Тел Авива у Јерусалим. То се може учинити“, оценио је саговрник Спутњика.
Управо то је и помињано после запитаности откуд уопште Израел као посебна тачка једног економског споразума. Тада су се први пут и чуле спекулације да би Србија могла да не испуни оно што је потписала ако Израел призна самопроглашену независност Косова.
Извор: rs.sputniknews.com
