Др Бранимир Несторовић увек изазове пажњу својим наступима или објавама, а својевремено је написао веома интересантан текст о томе шта је најважније за дуг живот.
Пулмолог др Бранимир Несторовић је у свом ауторском тексту писао и о томе од чега зависи дужина људског живота и напоменуо да „има доста неслагања. Многи људи мисле да је све у генетици (последње студије о Амишима у САД показују да је ово тачно, јер они поседују гене који чине да живе једну до две деценије дуже од осталих). Други чврсто верују да је све у исхрани и начину живота“
Преносимо његов текст у целости:“Многи људи ће рећи да пушење или претерана употреба алкохола скраћује живот, а добра исхрана га продужава и ово је наравно генерално тачно. Али, једна велика анализа из 2010. даје неочекиван одговор на ово питање. Она је упоређивала различите факторе који одређују дужину живота. Резултати су изненадјујући, најважнији фактори нису физичке природе. Људска интеракција, припадност групама и прихваћеност је најважнији фактор дугог живота.
Дакле, Скандинавци не живе дуго, само зато јер једу рибе Северних мора, већ зато што имају уређено друштво у коме се појединац поштује. Имати пријатеље и породицу је један од најважнијих показатеља дужине живота. Доказ за ово је синдром сломљеног срца (о коме сам писао раније), када губитак вољене особе доводи до пропадања срчаног мишића и брзе смрти особе која је доживела губитак. Особе које су дуго у браку, често умиру брзо једна за другом.
У савременом друштву, родитељи се често смештају у старачке домове, где их недостатак емотивних веза са другим људима убија. Неопходни смо једни другима, људи су социјална мрежа, не постојимо једни без других. У томе је вероватно и кључ великих успеха друштвених мрежа. То је и разлог озбиљних стресова код младих људи (недовољно „лајкова“ може бити разлог и самоубиства). Писао сам раније о студијама из бивше Истичне Немачке, шта људима највише недостаје – запањујуће слетови и радне акције.
Ожењени имају 5 одсто мању шансу за инфаркт од неожењених
Иако је моја омиљена шала да ожењени не живе дуже од неожењених (већ им то тако делује), студија са Lagone Medical Center из Њујорка показује да ожењени (и удате жене) имају 5 одсто мању шансу за инфаркт од неожењених. Али, лош брак има негативан утицај на кардиоваскуларни систем. Дакле, није сам брак узрок бољег здравља, већ срећа. Неожењени могу имати одличне социјалне интеракције, добре пријатеље, што редукује стрес и смањује негативан утицај самоће.
Иако вас брачни друг излуђује, резултати студија су неумољиви, ожењени имају ређе ментална обољења. Робин Симон, професор социологије са Wake Forest University, указује да је учесталост депресије у ожењених и удатих знатно нижа, као и поремећаји зависности.
Али, брак има једну незгодну страну, ожењени су дебљи од неожењених, за скоро 25 одсто. Објашњење је у чувеном опуштању у браку (а ја бих рекао и бољим оброцима које спремају жене). Такође, јести у друштву је знатно пријатније него сам пред ТВ апаратом.
Како год да пишем, увек се враћам на прнцип задовољства и среће. Ментална снага, радозналост, добар емотивни живот су најважније карике у људском животу. Уосталом, монаси који медитирају живе дуже од врхунских спотиста са здравим срцем. Није тачно да је у здравом телу здрав дух, здрав дух ствара здраво тело“
Извор: Курир.рс/Мондо
