Марија Гњатовић из Института за примену нуклеарне енергије рекла је за РТС да ће када се приме обе дозе вакцине против ковида вредности антитела зависити од саме вакцине и имунолошког одговора појединаца. Очекује се да ће имунитет после примања вакцине трајати годину дана, рекла је Гњатовићева
Марија Гњатовић рекла је да тестирање на антитела може да се обави после прве дозе вакцине, то јесте научно важно да се сазна ефекат прве дозе, али препорука је да се грађани тестирају две недеље након друге дозе или касније.
Како каже, тада се ствара пун имунитет, могу се очекивати високе вредности антитела, које ће се можда и након тога још повећавати, али то је први тренутак када има значаја да се уради.
Високе вредности антитела зависе и од вакцине. Када се приме обе дозе, вредности антитела зависе од вакцине и имунолошког одговора појединаца.
– Имамо прелиминарна истраживања базирана су на узорцима лекара, може бити мало другачије у односу на општу популацију, јер су лекари били константно изложени, има доста лекара који не знају да ли су били асимптоматски случајеви – рекла је Гњатовићева.
– Добили смо добре резултате за све вакцинисане, и Спутњиком, и Фајзеровом и кинеском вакцином – истакла је она.
Добри резултати за све вакцинисане
Према њеним речима, кинеска вакцина је по концепту мало другачија и антитела се стварају нешто касније. Након друге дозе почиње интензивније стварање антитела, када је Синофармова вакцина у питању. Тај спорији имунолошки одговор има предност – а то је безбедност вакцине, и очекује се да одговор траје дуже.
– Добри су одговори за све вакцине, након прве дозе Фајзерове вакцине стварају се вредности антитела који су у нивоу, чак и за Спутњик, неке теже клиничке слике у природној инфекцији, одговора који се јавља у тежој клиничкој слици – истакла је Гњатовићева.
Свака лабораторија има своје референтне вредности, а што се тиче ИНАП-овог теста вредност је преко 50 до 100 јединица.
– Очекујемо, с обзиром да су то нивои који се стварају и код тешке клиничке слике а за њу смо показали да антитела након такве болести трају месецима, па ево и годину дана, да ће имунитет трајати минимум 6 месеци, а надамо се и много дуже – рекла је Гњатовићева.
Одговарајући на питање да ли су грађани заинтересовани да провере антитела, каже да грађани не треба да журе.
– Нама је научно то значајно, чекамо две недеље након друге дозе, људи једва чекају да виде шта се у организму дешава и можда им је то параметар колико да се опусте – каже Гњатовићева.
Опуштања нема док се не докаже да вакцинисане особе не могу бити преносиоци
– Све и да утврдите да имате антитела, опуштања нема док се не докаже да вакцинисане особе не могу бити преносиоци вируса – истиче она.
Указује да ми штитимо себе примањем вакцине али и даље морамо да носимо маску, да поштујемо све мере, док се не докаже да не можемо бити преносиоци.
Одговарајући на питање колико ће трајати имунитет после вакцине, рекла је да се очекује да ће, на основу створених антитела, то бити минимум годину дана, али да ће се то пратити.
На основу тенденције да вредности опадају у месец-два, може и математички да се моделује дужина одговора.
Од чега зависи стварање антитела
– Више зависи брзина када ће се створити антитела од коначне количине. Фајзерова вакцина која експримира С протеин који је кључан за стварање антитела најбрже ће их створити али су могуће бурније реакције при апликовању. Свака од њих има своје предности и мане, руска вакцина касни за Фајзером за неколико дана, јер је спутњик ДНК вакцина, порука о синтези С протеина спакован је у другу врсту вируса, Синофарм вакцина касни неколико дана у односу на руску, али у коначним вредностима антитела не очекујемо велике разлике – објаснила је Гњатовићева.
Како наводи, много је важније колико ће антитела трајати, када будемо имали те информације претпоставља се да ће имунитет који је створен имунизацијом Синофарм вакцином трајати најдуже, треба имати и то у виду – то је значајније од тога да ли ће се три дана раније или касније појавити антитела.
– Морамо да се чувамо између прве и друге дозе јер је могуће да се људи инфицирају – каже она и додаје да се антитела стварају најраније две недеље након имунизације.
О вакцини АстраЗенеке
Каже да је вакцина АстраЗенеке по концепту слична Спутњику В, у питању је векторска вакцина, информација о синтези С протеина спакована је у врсту безопасног вируса, биће врло сличан одговор и нежељена дејства као код Спутњика, то је врло квалитетна вакцина и безбедна са мало пријављених нежељених дејстава: кратке нелагоде на месту убода, кратке грознице, у трајању од пола дана, дан.
– АстраЗенекина вакцина је регистрована у ЕУ крајем јануара, и код нас се прихвата та регистрација, ако не данас, ових дана почиње вакцинација. Оне које нису регистроване у ЕУ морају се додатно проверавати, као спутњик и Синофарм – указује Гњатовићева.
Размак између прве и друге вакцине у случају проблема
Одговарајући на питање колико може да се развуче период између две дозе ако имамо алергијску реакцију, каже да се онда друга доза и не апликује.
Ако се развије клиничка слика и оболевање између две дозе, чека се да пацијент оздрави и буде у добром стању да прими другу дозу.
– Што се тиче АстраЗенекине вакцине, она је специфична и код ње се препоручује већи размак између две дозе, између 4 и 12 недеља, код нас ће бити примењен принцип 12 недеља између две дозе колико сам чула, успећемо да вакцинишемо велики број људи са том туром вакцине – рекла је она.
За све који су прележали вирус, поставља се питање који ниво антитела је довољан да не морају да приме вакцину. Гњатовићева подвлачи да сваки ниво антитела значи неку заштиту, што их има више претпоставља се да ће боље штитити, али то није правило. Тешко је утврдити, не постоји нека апсолутна правилност.
– Док год се одржавају вредности на том нивоу и уколико не опадају значајно, није препорука да журе са вакцином, ако вредности нагло падају па са 50 јединица дођете на 30 у року од два месеца, препорука је да такве особе приме вакцину – закључила је Гњатовићева
Извор: РТС/Информер
