Током посете Санкт Петербургу српски амбасадор је службено посетио и крстарицу „Аурору“ у Санкт Петербургу
Београд ће постати први српски град-побратим Санкт Петербурга. Планирано је да одговарајући споразум ове године потпишу градске управе, под условом да се побољша ситуација са вирусом корона, потврдио је амбасадор Србије у Москви Мирослав Лазански током посете том руском граду.
У оквиру сарадње два града планирано је и отварање информационог петербуршког пословног центра.
Амбасадор Лазански се налази у тродневној службеној посети Санкт Петербургу, где се састао са губернатором тог града Александром Бегловим, са којим је разговарао о перспективи економских веза Србије и Санкт Петербурга, с обзиром на то да се у граду на Неви налази 10 одсто научног потенцијала целе Русије.
Разговарало се и о сарадњи у области речне бродоградње, пошто су петербуршка бродоградилишта специјализована за речно-морске бродове и ту би могла да се оствари добра сарадња са српским бродоградилиштима.
Поред тога, било је речи и о сарадњи из области производње медицинске опреме, с обзиром на то да постоји план да се уз помоћ Русије у Србији отвори Центар за нуклеарну медицину.
Српски амбасадор и петербуршки губернатор су разговарали и о сарадњи у области културе и спорта, као и туристичким могућностима Санкт Петербурга и Србије, при чему је Лазански објаснио све предности наших скијалишта и бања-лечилишта.
Говорило се и о обнављању авио-саобраћаја између Београда и Санкт Петербурга, који је прекинут прошле године због пандемије вируса корона, као и о сарадњи младих спортских екипа, учешћу српске делегације на предстојећем Петербуршком економском форуму и о заједничкој производњи вакцине против свих сојева короне.
Амбасадор је нагласио да су односи Србије и Русије базирани на савезништву из два светска рата, споменувши да је око две хиљаде војника Црвене армије погинуло у ослобађању Београда од нациста и истичући да се Србија енергично противи свим покушајима ревизије историје Другог светског рата. Он је нагласио да „ми у Србији добро знамо ко је победио у Другом светском рату“.
Амбасадор Србије је нагласио и да су одлични односи Србије и Русије и резултат одличних и пријатељских односа председника Александра Вучића и Владимира Путина.
Лазански се уједно захвалио Руској Федерацији на пруженој помоћи у сузбијању пандемије ковида 19, на доласку руских војних јединица и санитетских тимова у Србију, као што се и захвалио и на помоћи руске државе у завршавању радова на Храму Светог Саве у Београду, при чему је и истакао фантастичан рад руског уметника и скулптора Александра Рукавишњикова, идејног творца и аутора Споменика Стефану Немањи.
На крају састанка губернатор Петербурга је позвао амбасадора Србије да поново посети Санкт Петербург, на шта је амбасадор Србије одговорио да му је, осим посете крстарици „Аурора“, веома занимљив био и силазак у подземни бункер у Смољном, одакле се командовало одбраном Лењинграда.
Амбасадор Лазански је истакао на крају да му је посебна част била што је обишао све знаменитости Санкт Петербурга и што је био у граду-хероју у којем су грађани током 900 дана блокаде у најсуровијим условима показали како се воли и брани отаџбина и како данас тај град чува и негује успомене на те херојске дане.
Београд и Петербург јачају везе
Лазански је заједно са председником Комитета за спољне односе Санкт Петербурга Евгенијем Григоријевим положио цвеће на Споменик херојским браниоцима Лењинграда и уписао се у књигу почасних гостију града.
Истичући да су руски и српски народи братски и да негују посебне односе, Григоријев је рекао да Санкт Петербург није побратимљен ни са једним српским градом, али је изразио наду да ће се то догодити до краја године и да ће бити потписан споразум о сарадњи са Београдом, као и да ће бити направљена мапа пута која ће одредити главне правце деловања. Према његовим речима, документ о побратимљењу је већ припремљен.
Током посете Санкт Петербургу амбасадор је службено посетио и крстарицу „Аурору“ у Санкт Петербургу, где му је поводом Дана државности Србије уручена спомен-плакета најчувенијег ратног брода у руској историји.
Чувени историјски брод руске Балтичке флоте са којег је хицем означен почетак Октобарске револуције сада је брод-музеј, али се и даље води у саставу Балтичке флоте. Тај хитац испаљен из топа калибра 152 милиметара, 25. октобра 1917. године, тачно у 21 час и 40 минута у правцу Зимског дворца био је сигнал бољшевицима за јуриш на дворац. Иначе граната није имала експлозивно пуњење, намера није била наношење штете, већ је хитац требао да буде само звучни сигнал.
Извор: Информер.рс/ rs.sputniknews.com
