Српски научници су после вишемесечних анализа утврдили да је 56-годишњи мушкарац, који је умро у Србији 5. фебруара после тешке, обостране упале плућа, заправо био преминуо од новог коронавируса, али да се у то време још није могло знати о којој болести се ради
Вест да је група од 13 српских научника окупљених на Медицинском факултету истраживањем утврдила да је коронавирус стигао у Србију најмање месец раније него што се досад мислило, али да се тада још није могло утврдити о којој болести се ради, прокоментарисао је за „Блиц“ и др Предраг Кон, епидемиолог и члан Кризног штаба.
Српски научници су после вишемесечних анализа утврдили да је 56-годишњи мушкарац, који је умро у Србији 5. фебруара после тешке, обостране упале плућа, заправо био преминуо од новог коронавируса, али да се у то време још није могло знати о којој болести се ради.
Подсећања ради, први званично потврђени случај заразе коронавирусом у Србији потврђен је скоро тачно месец дана касније, 6. марта.
– Треба честитати колегама што су успели да дођу до тако важног открића, а касније и да га објаве. То истраживање је врло важно јер потврђује да је вирус био у циркулацији и много пре првог потврђеног случаја у Србији 6. марта – каже др Кон за „Блиц“.
Подсећања ради, обдукција овог „нултог пацијента“ је урађена у Београду два дана после његове смрти, 7. фебруара, и утврђено је да је имао тешку обострану упалу плућа, са акутним респираторним синдромом. Тек када је корона узела маха и у Србији, наши научници су се сетили овог необичног случаја и покушали да из сачуваних, замрзнутих узорака утврде да ли се радило о коронавирусу.
После упоредних тестова дошло се до сазнања да је смрт заиста наступила због новог коронавируса.
Ко је био „нулти пацијент“?
Кон наводи да је у овом случају реч о, како је упућен, старијој особи која је била бескућник.
– Ми смо већ након 20. јануара, када се корона захуктала у Европи, а пре доступних тестова, поставили одређени надзор на граници како бисмо пратили да ли долазе путници са повишеном температуром. Ова вест је само доказ да је вируса било и пре него што смо знали – каже Кон.
Кон додаје да су Французи први изашли с подацима да је нови коронавирус био присутан у Европи раније него што се мислило. У једном истраживању, о којем је Ројтерс писао, навели су да је први потврђен случај код њих забележен још 27. децембра, дакле много раније него што је први случај вируса регистрован на европском тлу.
– Ово истаживање свакако завређује пажњу. Контакте са ове временске дистанце је готово немогуће пратити, а посебно у овом потврђеном случају, будући да је реч о човеку који није имао много контаката – казао је др Кон.
Жртава короне је било и раније
Овај рад групе од 13 српских научника окупљених на Медицинском факултету, који је објављен 19. јануара ове године, потврђује да се прва доказана смрт повезана са корона вирусом у Европи догодила у Србији, тог 5. фебруара прошле године, месец дана пре првог званично забележеног случаја коронавируса у нашој земљи.
Ипак, то нипошто не значи да је корона вирус у Европи „потекао“ из Србије, већ само да се ради о најстаријем доказаном смртном случају захваљујући томе што су српски научници сачували узорке ткива преминулог пацијента чија им је клиничка слика у то време била сумњива. Подсетимо, пре овог истраживања званично је први смртни случај у Европи потврђен у Француској 15. фебруара прошле године.
Професор Слободан Савић са Медицинског факултета, који је учествовао у овом истраживању, рекао је данас на ТВ Н1 да је прва потврђена смрт на европском тлу била у Србији тог 5. фебруара, а да их је у Евопи вероватно било и раније, али да оне нису потврђене.
Такође не значи ни да је преминули 56-годишњи мушкарац заиста био нулти пацијент, без наводника, јер српски лекари сада верују да се коронавирус од тог 5. фебруара, па све до првог званично потврђеног случаја у Србији, 6. марта, „шверцовао“ непримећен у популацији и међу лекарима као вирус обичног грипа.
„Шта је вирус чекао месец дана? Могуће је да је по неки од првих болесника промакао са дијагнозом грипа. Има основа да се верује и у склоност вируса да потискују једни друге, познату под називом интерференција. То је феномен који постоји на појединачном нивоу, па је мало вероватно да ће дете истовремено оболети од малих и овчијих богиња, али се односи и на популацију. Отуда се, рецимо, смењују епидемијски таласи инфекција дисајних органа изазваних риновирусима, респираторним синцицијалним вирусима и узрочницима грипа“, објаснио је епидемилог проф. др Зоран Радовановић пре неколико дана у ауторском тексту за лист „Данас“.
Извор: Еспресо/Блиц
