Суплементи витамина и минерала који су преплавили тржиште заправо служе како би фармацеутска индустрија згрнула огроман новац, а њихова ефикасност никада није доказана, упозорава професорка др Даница Грујичић, једна од наших најбољих неурохирурга. Она наглашава да никако не треба веровати у делотворност тих “шећерних водица” које се налазе на рафовима у готово свим апотекама.
Према њеним речима, суплементи су све популарнији, јер се људи плаше болести, а веома мали број пацијената у ствари купује скупе цитостатике и лекове, па фармацеути управо зарађују на овим додацима исхрани.
– Да се разумемо, суплементи нису отровни и то је једина чињеница коју знамо о њима. Њихову делотворност нико никада није испитао. Да би се нешто назвало леком и да би се нашло у апотеци, тај производ мора да је темељно испитан и да је математички доказано његово својство – каже она.
Докторка Грујичић појашњава да се то ради обимним анализама и истраживањима на великом броју људи. Уколико се покаже да је суплемент помогао или поправио здравствену слику већини, тек онда би требало да се продаје и рекламира.
– Колико се ништа не зна о суплементима, говори и то што се у свакој реклами на телевизији на крају каже да би се пре употребе требало консултовати са лекарима. Управо то је “ограда” од неких нежељених дејстава – објашњава она.
Говорећи о популарности додацима исхрани, она каже да се људи највише “пецају” на разне витаминчиће, лековите воде, електролите, магнезијуме и аспирине.
– Нико не оде код свог лекара да пита да ли је тај производ безбедан. Људи чак и не проверавају да ли им је потребан неки од тих витамина и играју се са својим здрављем. Зато је веома важно да се врати поверење у медицину и да се поново “оживе” породични лекари – додаје Грујичићева.
Она објашњава да је могуће да нам поједини суплементи мало поправе имунитет, али да свакако, на пример, витамин Ц никог није излечио.
– Биљке из Амазоније пролазе само санитарну и бактеријску контролу. Биљне апотеке ничу као печурке после кише где су у понуди флашице руске, америчке и кинеске воде. Можда се код неког јави плацебо ефекат, али већина живи у заблуди да су здрави, јер узимају суплементе – додаје она.
Др Грујичић оценује да би најбоље било да се уради испитивање свих суплемената који су у продаји, али да је то јако скупо.
На црно нуде лажне протеине и витамине
Интернет је преплављен огласима који нуде различите дијететске суплементе, а предњаче они намењени спортистима. Истраживањем само 17 страница Фејсбука, које је урадио један од званичних дистрибутера, откривено је да се нуди чак 3.020 нерегистрованих суплемената.
На овај начин потрошачи ризикују своје здравље, а стручњаци упозоравају да би купци требало да буду још опрезнији када суплементе купују у спортским радњама, теретанама, фитнес-центрима. Проблем је и то што је циљна група изразито велика, па су ови неиспитани производи доступни и деци. Лекари упозоравају да није толики проблем уколико се преко интернета купи фалсификован сат, мајица, патике, али јесте када се набављају додаци исхрани или било каквипроизводи који могу да утичу на здравље.
– Зато треба прочитати састав сваког лека и још се консултовати са лекарима. Посебно је опасно узимати суплементе који помажу расположењу, јер све што утиче на психу може имати и супротан ефекат. То је једноставно злочин према самом себи – додаје др Грујичић.
Са њом је сагласна и нутрициониста-дијететичар Јована Срејић. Она оцењује да је једини суплемент који је испитан витамин Ц, који помаже да се побољша имунитет, али он не лечи и није препоручљив за сваког пацијента.
Истраживања показују да са фолном киселином коју узимају труднице треба бити опрезан, јер може имати негативан ефекат
– Сведоци смо да је витамин Е, који је био јако популаран једно време, можда канцероген. Такође, истраживања показују да са фолном киселином коју узимају труднице треба бити опрезан, јер може имати негативан ефекат – каже Срејићева.
Она додаје да је најсигурније да се здраво хранимо уносимо воће и поврће.
– Витамини који су растворљиви у мастима задржавају се у телу и могу да направе каменац! Најопасније су шумеће таблете, које су на самом дну лествице и имају највише хемије у себи – закључује она.
Најпопуларнији суплементи
Мултивитамини
Иако су мултивитамини најраспрострањенији суплементи, нема доказа да људи имају икакве користи од њих. Француски истраживачи су до 2010. пратили 8.000 добровољаца који су током шест година узимали мултивитамине или плацебо пилуле. Открили су да су особе које су узимале суплементе имале већи ризик од срчаних обољења и канцера у односу на оне које су узимале плацебо.
Б6, фолна киселина, магнезијум
Студија државе Ајове 2011. која је пратила здравље 38.000 жена открила је да витамин Б6 повећава ризик од смрти за 4,1 одсто, фолна киселина за 5,9 одсто, гвожђе за 3,9 одсто, магнезијум 3,6 одсто, цинк три одсто и бакар за 18 одсто.
Витамин Ц
Лекари су се с овим витамином упознали давних педесетих година 18. века. Он помаже да се исцеле ране, ојачава везивна ткива и одржава ћелије здравим. Ипак, упркос томе, готово да нема доказа да ли је добар и у виду суплемента. На неким тестирањима доказано је да скраћује трајање прехладе, али нема стварних доказа да тера болести, а у великим дозама дефинитивно је штетан по здравље.
Витамин Е
Амерички истраживачи са Клинике у Кливленду недавно су открили да мушкарци који узимају 268 милиграма витамина Е сваког дана током седам година имају 17 одсто већи ризик да добију рак простате, у односу на оне који не узимају тај суплемент.
Калцијум
Калцијум се обично препоручује средовечним и старијим особама за заштиту костију. Има и доказа да може спречити настанак полипа у цревима – израслина које се могу претворити у канцер. Ипак, суплементи калцијума повећавају ризик од срчаних обољења код мушкараца, према студији коју је спровео амерички Национални институт за проучавање канцера.
Селен
Селен је минерал који се налази у морским плодовима, месу и житарицама. У малим дозама представља есенцијални минерал, а његов недостатак повезан је са раном деменцијом и слабим имуним системом. Међутим, иако спречава срчана обољења, веће дозе повезане су са настанком дијабетеса типа 2, кажу истраживачи у раду објављеном у журналу “Кокрејн лајбрери”.
Фото: Pixabay.com
Извор: Објектив.рс, Заштитник потрошача
