Легендарни кантаутор Ђорђе Балашевић преминуо је у 67. години у Београду. Иза себе је оставио неке од најлепших песама, али и љубавну причу са својом супругом.
Једна његова песма носи њено име. Стало је у њој толико лепих емоција, оних које само може да каже заљубљени мушкарац.
Упознао ју је 1979. године. Сусрет са њом био је филмски, односно у његовом случају чиста поезија.
„Она је, баш као у мојој песми, дошла тихо, незвана, сама… и остала у мени заувек. Била је сиромашна студенткиња из студентског дома, репрезентативка у гимнастици…. Од првог сусрета нисмо били се раздвајали дуже од два дана, осим кад сам имао концерте далеко од града у којем смо живели. С Ољом сам могао да проводим сате и сате у разговору и шетњи. Кад бих отишао негде без ње, помишљао сам: „Боже, што ми недостаје то створење“, рекао је Ђорђе Балашевић.
Заводили су једно друго, освајали, градили љубав, а онда је уследила просидба.
„Отишао је на море, а ја у Зрењанин код мајке. Сутра увече он се јавља из Пуле, чујем у позадини тамбураши певају пјесме које је он наручио. Питам га зашто ме зове тако касно, било је око пола један у ноћи. А он каже: ‘Види, даи ли се ти удала за мене?’. Почела сам да се смејем као луда мислећи да је то још једна од његових фора. Тако је добио смех уместо одговора. Сутрада ујутру неко звони. На вратима – Ђоле“, испричала је пре неколико година за хрватску „Глорију“ Олиевра Балашевић.
Венчали су се и добили троје деце, Јелену, Јовану и Алексу. Добили су и унуке, њихова ћерка Јована и зет Александар Јовановић имају две ћерке.
Све ове године, а накупило се њих доста, нити Ђорђе иде без Оливере, нити Оливера иде без Ђорђа.
Љубав тако и треба да изгледа.
„Можда бих ја био срећнији да имам ружну жену (смех). Наравно да не бих. Написао сам у једној песми – моја љубавница, саборац и мој најбољи друг. То је та прича. Лепота није да досади, него се некако навикнеш на њу. Она је мени упропастила живот зато што нисам могао да гледам друге девојке, јер нисам могао да нађем лепшу од ње. И мени је то био увек проблем… Били смо негде на неком концерту, па су момци у бенду били као мало напаљени и кажу – ми смо бенд који никада не мува рибе. Ја кажем: „Мувајте“. Они питају: „Па је ли ти не муваш?!“. А биле су неке две индивидуе у видеокругу и онда сам ја рекао: „Јесу ли ове рибе боље од моје жене? Нису. И што бих ја сад наскакивао на њих? Кад ми нађете неку бољу жену од Оље, ја ћу да се потрудим да јој напишем песму“. Свету се не може угодити, а анекс мој те изреке: Не треба му се ни угађати!“.
Извор: Курир.рс/магазин новости/М.М.
