Не знам ко је прислушкивао председника Вучића, али то је без сумње неко ко је вршио високу државну функцију, јер такве капацитете нема нико други.
Ово у интервјуу за „Блиц“ каже председница Владе Србије Ана Брнабић. Истиче да надлежни раде свој посао и да она с нестрпљењем очекује да добије резултате истрага.
– Неко је злоупотребио државне капацитете у најгору могућу сврху, а то је, ако прислушкујете председника државе и чланове његове породице, практично државни удар.
Хоћемо ли икада добити одговор ко је то био?
– Сигурна сам да хоћемо.
Стално се провлачи да је Вељку Беливуку помагао неко из врха државе, али осим неколико полицајаца и једног бившег начелника полиције, није ухапшена ниједна „крупна зверка“. Хоће ли се на овоме завршити?
– Неки крупни играчи су привођени на саслушање, па ћемо видети.
На кога мислите?
– На Дијану Хркаловић, рецимо. Али не бих прејудицирала ничију кривицу, као што никога не бих ни аболирала пре времена. Истрага иде задовољавајућом брзином с обзиром на то колико је све комплексно и осетљиво, али верујем да ћемо доћи до краја и да ће сви одговорни бити приведени правди.
Овде је реч о новом клану који се практично формирао последњих година. Да ли осећате одговорност?
– Тај клан је пре свега увезен у Србију из Црне Горе и та врста криминала се у Србију прелила, као што се преливају и неке друге врсте из неких других држава. Мислим да је први пут урађена овако опсежна истрага. После „Сабље“ никада организованом криминалу није задат тако тежак и озбиљан ударац, а подсетићу вас да је „Сабља“ уследила након убиства премијера. Сада нисмо дозволили да све оде толико далеко. Држава је била неупоредиво ефикаснија и спремнија, тако да се не осећам одговорно већ поносно што смо као држава успели да напорним обавештајним радом предупредимо све што су криминалци желели да ураде да дестабилизују земљу.
Јесте ли се плашили за сопствену безбедност или за безбедност председника Србије?
– Јесам. Плашим се и даље, не за своју већ за безбедност председника Вучића зато што је природно да је он угрожен, јер он је виђен као фигура која обезбеђује стабилност и сигурност држави, и политичку и економску и сваку другу, и гарантује напредак. Сигурна сам да постоји много људи и у земљи и у иностранству којима не одговара овако јака и стабилна Србија.
Имамо скоро највише вакцинисаних грађана на 100.000 људи, али и највише новозаражених у региону и тај број никако да падне. Како то објашњавате?
– И даље смо међу земљама које највише тестирају, па је нормално да на највише тестираних имате и највише заражених. Код нас је проценат позитивних у односу на тестиране стабилан, али релативно висок, између 16 и 17 одсто дневно, и не пада. Рекла бих да су се људи мало опустили, посебно они који су се вакцинисали, па нажалост у овом тренутку има људи који су примили прву вакцину и мисле да су заштићени. То се дешавало и у Израелу када је кренула масовна вакцинација. Ишла је јако добро, али су бројеви кренули да расту. Ми разматрамо да покренемо едукативну кампању о томе да људи морају да се придржавају мера и након вакцинисања, и то двадесетак дана након ревакцине.
С обзиром на то какве мере имамо и да оне у поређењу с осталим државама нису рестриктивне, наши бројеви су солидни. Генерално се добро држимо. Пратимо ситуацију на свака два сата и у односу на то разматрамо мере, али верујем да ће и бројке падати када се људи навикну да буду дисциплиновати све до потпуног дејства вакцине.
Стално стижу нове дозе вакцина различитих произвођача. Хоће ли бити довољно за све заинтересоване?
– Биће, без сумње. Грађани ће и убудуће моћи да бирају вакцину. Како буде пролазило време, избор ће бити само већи. У почетку смо имали далеко највише „синофарм“ вакцина, а биће све више „Фајзер“, „Астра-Зенека“, „Спутњик В“ вакцина. Избор ће бити све шири.
Питам вас хоће ли бити довољно због тога што је вакцинисање Ведране Рудан подигло буру у јавности?
– Прича с Ведраном Рудан је једна од оних „ако урадите, кајаћете се, ако не урадите, кајаћете се“. Увек ће бити незадовољних. Мени је драго што је Ведрана Рудан примила вакцину. Видела сам писмо једног нашег грађанина који је рекао да се одриче вакцине у њену корист и да она нема коме шта да објашњава. Влада је ставила уметнике и раднике у култури на листу приоритета. Мислили смо да је то добар сигнал да кажемо шта нам је важно. Један од тих радника у култури предложио је Ведрану Рудан за вакцину и ми се нисмо мешали.
Какав даљи тренд вакцинације очекујете? Када бисмо могли да дођемо до колективног имунитета?
– Према нашим проценама, до краја фебруара ће око 20 одсто пунолетног становништва бити вакцинисано. Ако томе додамо оне људе који имају антитела пошто су прележали корону и ако наставимо овим темпом, мислим да ћемо до краја маја врло вероватно доћи до колективног имунитета. Али, нисам довољно стручна да бих била сигурна. Мени је најважније да вакцинација иде што брже. У овом тренутку имамо око 635.000 људи вакцинисаних и преко 800.000 вакцинација, дакле преко 170.000 оних који су примили и другу вакцину. Сваког дана повећавамо број вакцинација. Рекорд је постављен пре неколико дана. Око 73.000 људи је вакцинисано, од којих је 30.000 примило прву дозу, а остали су примили ревакцину. Морамо да идемо на између 80.000 и 100.000 вакцинација дневно.
Колико су вакцине плаћене?
– То је поверљива информација, не због нас, већ због произвођача. Могу да кажем грађанима да ми је жао што не могу да причам о детаљима. Добили смо јако добру цену и неке вакцине које постоје код нас и у ЕУ, ми смо их повољније плаћали.
Зашто је проблем да се то каже? Хоћемо ли икада знати?
– Верујем да хоћемо, али не знам када је реално. Што се грађана и буџетског новца тиче, те вакцине су толико важне да колико год коштале, то је цена на тржишту и томе нема алтернативе. Морали смо да нађемо новац. Добро је што смо финансијски стабилна, јака држава, превасходно због свега што је урађено од 2014. до данас. То нам је дало могућност да међу првима потпишемо уговоре, платимо аванс и да станемо у ред за сваку вакцину. Поред тога, донирали смо два милиона евра кроз Европску комисију за развој вакцине, а платили смо авансно и да будемо део ковакс механизма, и то скупљу опцију по којој неке вакцине можемо да одбијемо и да бирамо најбоље за наше грађане. Имали смо новца за све то. Надам се да ће све бити јавна информација зато што знам колико смо све то добро испреговарали, али то је уговорна обавеза и засад цену морамо да држимо у тајности. Ниједна земља не прича о томе, па чак ни ЕУ која је колективно преговарала.
Хоће ли Србија и када производити вакцине против короне?
– Водимо разговоре са руским Гамалеја институтом за производњу на „Торлаку“. Ове недеље завршен је други састанак. То је прошло јако добро. Ту постоје две фазе. Прва, коју ћемо моћи да завршимо у наредна два или три месеца, подразумева да добијамо сировину и овде само пакујемо и дистрибуирамо, што није мала ствар. Друга фаза тиче се производње, али то је дугорочнији период и то би могло да се деси за осам, девет месеци.
Шта значи нова методологија придруживања Србије Европској унији?
– Са стране државе значи ефикаснији процес приступања ЕУ. Са стране грађана, процес је лакши за разумевање и мање бирократски. Грађанима процес приступања преко поглавља не значи ништа, већ значе конкретне ствари. Нова методологија значи отварање не појединачних поглавља, већ истородних области, па ће и грађани све лакше пратити.
И поред слабости које је показала ЕУ, она је за нас и даље идеал.
– Зато што је идеал којем тежимо европско друштво. Раздвојила бих те две ствари – европску Србију од Србије у Европској унији. Ми можемо имати европску Србију чак и када нисмо формално правно члан ЕУ. Не значи неопходно да ћемо бити чланица када будемо постигли вредности Европске уније. Можда унутар ЕУ неће бити апетита за нове чланове. Посао моје владе је да направимо европску Србију. Та европска Србија ће бити спремна за ЕУ, а да ли ће све чланице бити спремне за проширење, зависи од њих. То је само и искључиво политичка одлука.
У марту почиње међустраначки дијалог о изборним условима под окриљем ЕУ.
– Као председница Владе нисам део дијалога. Од Владе зависи сарадња за ОДИР-ом и ОЕБС-ом око примене препорука које су они дали након парламентарних и председничких избора. Направили смо радну групу, урађена је детаљна анализа њихових препорука, следећи корак је да идемо у јавну дебату и потом у измене и допуне релевантних закона. Од дијалога, као члан СНС, очекујем да ће странке бившег режима истрајати овај пут у дијалогу на који толико позивају. Прошли пут су позивали, а онда су сваки дијалог напустили после првог или другог састанка. Надам се да ће овог пута бити озбиљнији, али се нажалост то не може закључити када погледате њихове платформе за преговоре у којима они траже да уређују јавни сервис или да имају своје „поверенике“ у јавним предузећима. То је реликт њиховог времена у којем су они уређивали медије, а јавна предузећа била партијски плен коалиције на власти. Кандидовањем овакве теме у оквиру страначког дијалога показује шта су амбиције опозиције, а то је да Србију врате на старо. То се неће десити.
Да ли је могуће доћи до компромиса?
– То не зависи од СНС, већ од тога хоће ли они мислити да има смисла да изађу на изборе. Ако им одговара бојкот као параван за политички неуспех и малу подршку, онда ће бојкотовати.
Као могући преговарачи опозиције помињу се Бојан Пајтић и Слободан Самарџић. Да ли их познајете?
– Пајтића познајем, Самарџића не, али немам неко мишљење о томе. Ако опозиција жели да им то буду представници, само напред.
Да ли осуђујете напад кокошком на Маринику Тепић?
– Не бих рекла да је напад.
Гађао ју је човек кокошком.
– Кокошком из Моровића која гаји марихуану. Мислим да је то перформанс, да је човек тиме желео да пошаље поруку. Сви ми грађани Србије и даље очекујемо извињење госпође Тепић што је Војску Србије оптужила да гаји марихуану и да су нарко-дилери. Она зна да је то била лаж, а извињење још нисмо чули. Мислим да је кокошка пригодан перформанс да подсети на њене лажи.
Зар то није превише? Ако је заиста слагала, да ли то може пристојније? Или увек морамо да се такмичимо ко ће бити гори?
– Мислим да лажи Маринике Тепић толико далеко иду да ништа боље не може да их оголи од перформанса који ће скренути пажњу на њих. Лаж је да се у Моровићу гаји марихуана, лаж је да смо затворили људе у куће у марту и априлу да бисмо насељавали мигранте аутобусима, лаж је да смо приватним лабораторијама давали да раде ПЦР тестове… Толико сумануте лажи без икакве одговорности, што нас доводи у ситуацију да је само перформанс може да буде делотворан.
Ја ипак мислим да је делотворније ово како ми сада говоримо?
– Могуће, али нас је до овог разговора довела кокошка.
Доста аргумената за и против војног рока
Шта мислите о враћању обавезног војног рока?
– Током пандемије смо сви могли да се уверимо колико је важна војска као институција. И не мислим само на безбедносни аспект, него и знатну помоћ када је реч о цивилној заштити. То је тема која је заслужила ширу јавну расправу и чула сам доста добрих аргумената и за и против.
Рците ми, молим вас, један добар аргумен за враћање?
– Један који сам чула од људи у мом окружењу за које не бих мислила да су за обавезан војни рок, јесте да је војска успела да научи дечаке…
Да намештају кревет?
– Да буду дисциплиновани, да раде, да се уозбиље и тако даље.
Значи то не може у оквиру породице?
– Очигледно да неке породице сматрају да би Војска била делотворнија, али то је нешто што сам чула. Имам сина, па ћу се и лично суочити са овим изазовом.
„Шта год да кажем о закону о истополним заједницама, рећи ће да нисам објективна“
Зашто се оволико чекало на закон о истополним заједницама?
– Не могу да одговорим, јер шта год да кажем, критиковаће ме да нисам објективна. Пустићу ресорну министарку да се бави том темом.
Код људских права нема објективно и субјективно.
– Сувише је блиско мојим приватним интересима да аутоматски знам како би се мој коментар тумачио.
Извор: Блиц
