Миљурко Вукадиновић, песник, есејиста, прозни писац, антологичар и преводилац, преминуо је у понедељак увече, саопштили су из Удружења књижевника Србије.
Место и време сахране биће накнадно саопштени.
Рођен је 1953. у Горњем Сварчу код Блаца. Писао је на српском и румунском језику. Дела су му превођена на многе језике, а поезија сврстана у значајне антологије у земљи и иностранству.
Објавио је збирке песама на српском: Слободно Средоземље (1977), Сплав прокишњава (1979), Књига живих сасвим (1981), Пољски радови (1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик (2) (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990), Своје воде господар (1992), Америка је нео/брађен виноград (2004), Еп о Шљивамешу (2007), Ухођење Вишњића Филипа (2008)… Роман: Ловци на пукотине (1995); Антологије: Звуци и комешања (Новије песништво у Србији) (1989); Студије: Приближавања (Огледи о роману код Срба у Румунији) (1993), Физичка књига (25 година физизма) (2007)…
Превео је више од тридесет књига и две антологије. Његова поезија и проза превођена је на десетак светских језика, а поезијом је присутан у најзначајнијим антологијама у земљи и иностранству. Добитник је бројних домаћих и међународних награда за поезију, прозу и превођење. Био је уредник трибине “Француска 7” Удружења књижевника Србије.
Извор: Информер.рс