Србију протеклих недеља потресају готово свакодневне вести о смрти здравствених радника, тренутно их је више од 70. У јавности се све чешће чују захтеви да се те смрти испитају и да се утврди који је узрок – зашто губимо толико лекара? Члан Кризног штаба, епидемиолог Предраг Кон, каже да је то веома озбиљно питање којем се треба темељно посветити. „Ми имамо нека сазнања, у оквиру неких клиника, да је до заражавања долазило углавном изван болница. То би требало они који руководе тим ковид болницама да врло јасно кажу. Имамо и једну уочену ситуацију, да је често долазило до заражавања на местима где се испијала кафа и тих кратких пауза“, то је једно од образложења и одговора на питање како су се заражавали лекари у Србији, које смо у разговору за Нова.рс чули управо од доктора Кона.
Кон наводи да је неопходно утврдити низ чињеница које треба да створе потпуну слику и увид, када је реч о смртности лекра у Србији усред пандемије коронавируса.
“После првог таласа сам то темељно пратио, па могу рећи и после другог, али тада није било неке велике разлике. Није било толико бројног умирања. Оно што се већ тада могло видети је да међу умрлима нису сви били ни радно активни. Свеједно, то је екстремно значајно утврдити колико је од њих заправо радило у црвеној зони. Постоји још једна ствар, сваком позитивном се ради такозвано епидемилоолошко испитивање”, каже Кон.
Ипак, он истиче да све сазнајња која тренутно постоје нису довољна и да је због тога потребан озбиљан приступ овој теми.
“Да се види колико је ту заиста било стоматолога, оних који ни на који начин нису дошли у контакт са црвеном зоном, колико је било оних за које знамо да су се заразили у породици или изван. То се све да утврдити, јер епидемиолошка испитивања су рађена. Још једна битна ствар је колико је лекара започело правовремено да се лечи, а колико није. Треба упоредити смртност здравствених радника у односу на смртност свих осталих из опште популације – да ли је ту било неке разлике. Затим, треба испитивати смртност хоспитализованих по разним ковид болницама”, каже Кон.
Додаје и да треба узети у обзир и “објективизирати” оптерећеност здравствених радника.
“То треба анализирати по специјалностима, то није једнако. Ми имамо анестезиологе који су били максимално оптерећени”, констатује Кон.
Наговештава и да треба утврдити и динамику умирања здравствених радника.
“У последњих месец дана је велики број њих умро, то треба упоредити са динамиком умирања у општој популацији. Ако се то поклапа, то није нешто што је необично. Када говоримо о умирању уопште, то су теме крајње озбиљне и неке паушалне процене да је то настало из једног јединог разлога, нису једноставно прихватљиве. Мора се много дубље то проценити, објективизирати. Ми имамо да је било масовног заражавања и масовног умирања у овом последњем, таласу, па, нажалост, не би требало да буде неко изненађење да се повећао и број умирићих здравствених радника”, наводи Кон.
Примећује и да је дискутабилно поредити те податке са подацима из региона и света, зато што је, сматра Кон, велико питање колико ко објављује те податке. Кон констатује да је реч о важном и етички врло битном питању које треба анализирати како не би дошло до погоршања ситуације.
“Мора да се јасно каже да је то институционало обавеза оних који практично јесу на извору свих података. То није Кризни штаб. Кризни штаб налаже да се евентулно тако нешто испита. Оно што смо ми јуче на Кризном штабу сазнали, јер та тема је била на Дневном реду, а то је да Министрарство здравља прати те податке и да ће имати спремне одговоре, с тим што није речено тачно кад”, закључио је Кон.
Смрт здравствених радника, била је само једна од тема нашег разговора са доктором Коном. Вечерас прочитајте опширнији текст и одговоре на питања о вакцинацији, односима политичког и медицинског дела Кризног штаба, као и о томе до када ће трајати мере и ограничења која су нам прописана у борби против короне.
Извор: Нова
