Риалда је са 13 снимила први филм, радила као новинарка, а први пољубац је имала са Бобом
Риалда Кадрић Шебек преминула је изненада синоћ у 57. години у Атини где је у последње време и живела. Бивша југословенска глумица препознатљива по улози Марије у филмском серијалу „Луде године“. Рођена је 14. јуна 1963. године у Београду.
Популарност је стекла са само 14 година глумећи у серијалу „Луде године“. Марију Тодоровић, касније Павловић је играла укупно осам пута. Одиграла је још неколико мањих улога, а од почетка 90-их година не бави се глумом. У Великој Британији је прво радила као новинарка и репортерка, а потом се специјализовала за психоанализу. Тим послом се бави од половине 2000-их година.
Детињство и образовање
Риалда Кадрић је рођена 1963. године у Београду. До шесте године је са родитељима живела у Улици пролетерских бригада, преко пута Музеја Николе Тесле. Потом су се преселили у Улицу Народног фронта, где је живела са родитељима и баком до одласка у Лондон.
Похађала је Основну школу „Исидора Секулић“, те била члан Драмске секције Радио Београда. Имала је само 13 година када је снимила свој први филм. По завршетку гимназије, а пре уписа на факултет месец дана је провела у Паризу. За тако кратко време је заволела француску престоницу и веровала је да ће се тамо поново вратити.
Уписала је студије Светске књижевности на Филолошком факултету у Београду. Како би усавршила енглески језик 1984. године је први пут посетила Лондон. Две године касније се преселила у главни град Енглеске, где се школовала, запослила и удала. Данас има своју приватну ординацију.
Глумачка каријера
Као члан Драмске секције Радио Београда још као девојчица је стекла прва знања о глуми. Ипак, велики тренутак се десио 1976. године када се први пут појавила на филму. Следеће године је са сјајном глумачком екипом снимила филм о одрастању „Луде године“.
Већ је као тинејџерка добила прилику да „пече занат“ са Драгомиром Бојанићем Гидром, Даром Чаленић, Марком Тодоровићем и Јеленом Жигон. Њен партнер је у том филму био Владимир Петровић коме је то такође прва велика улога.
Премда је режисер планирао да то буде један филм, велико интересовање публике и продукције, навело га је на снимање наставака. Нови наставак је 1980. године премијерно приказан под насловом „Дошло доба да се љубав проба“. Озбиљна драма о одрастању, постала је комедија, а посебан фокус, осим забрањене љубави Марије и Бобе је на односу њихових очева, Милана и Жике. Риалда је у партизанском филму „Двобој за јужну пругу“ из 1978. године тумачила младу партизанку. Режисер Здравко Велимировић ју је поново спојио са Гидром, а млада глумица је добила прилику и да учи од искусних колегица попут Радмиле Савићевић.
Последњи филм који је снимила је била драма Милана Јелића „Чудна ноћ“ која је објављена 1990. године. Након тога више није снимала филмове, те се посветила другим занимањима. На питање новинара зашто је прекинула перспективну глумачку каријеру, Ријалда је одговорила да је то био младалачки експеримент и да је посао психотерапеута нешто у чему заиста ужива.
Риалда Кадрић је по завршетку гимназије уписала студиј Светске књижевности у Београду. Како би усавршила знање енглеског језика 1984. године је први пут боравила у Лондону. Пут ју је поново одвео у енглеску престоницу две године касније, али тада је остала више од 30 година.
Прво је писала радио колумне о Лондону за Радио Београд и Трећи канал Радио Телевизије Србије. То јој је, каже, помогло да преживи одлазак из Београда и прихвати нову средину, људе и околности, да то дели са људима и осећа њихове реакције. Распадом Југославије и почетком крвавог сукоба, интересовања слушалаца су се променила, па је Кадрићева радила као репортер и извештач.
Приватни живот
Често су је повезивали са филмским партнером Владом Петровићем. Иако је признала да је пољубац са „Бобом“ био први у њеном професионалном, али и приватном животу, нису били у емотивној вези. Ријалда је већ неколико деценија у срећном браку, а са Владом није у контакту.
Извор: www.биографија.орг
