Пчеларство полако постаје уносна привредна грана јер, према проценама пчелара, од 100 кошница може да се заради, уколико су оптимални услови за пчеле, и до 10.000 евра.
Само од једне кошнице, која се не сели са места на место, може да се добије 20 килограма, а од оне која се премешта и до 50 килограма меда. Ако се цела количина исцеђеног меда прода по четири евра, улагање може да се дуплира већ у првој сезони.
Иначе, килограм меда на тржишту кошта, зависно од врсте, од 700 до 1.000 динара.
Да је гајење пчела добар бизнис и у свету, показује пример светских медијских звезда, као што су певачица Бијонсе, глумци Леонардо ди Каприо, Бред Пит, Морган Фримен, који се озбиљно баве овим послом.
Код нас је све више породица које се озбиљно баве гајењем пчела и, ма колико изгледао као лаган посао, он то никако није. Наиме, познаваоци ове гране пољопривреде, као што је Родољуб Живановић, председник Савеза пчеларских организација Србије, кажу да је то у ствари наука.
УЛАГАЊЕ У КОШНИЦЕ СЕ БРЗО ИСПЛАТИ
“Пчеларима је неопходно велико знање о гајењу пчела”, каже Живановић.
“Они морају стално да се едукују и усавршавају. Од кошница се може зарадити, али не и обогатити. Волим да кажем да барем десет година пчелар мора да ради да би постао добар почетник. Улагање није мало, а принос меда зависи пре свега од метеоролошких услова – и ми зависимо од сунца, кише, мраза, односно од рода биљака и усева.
Цена кошнице се креће око 50 евра, а исто толико кошта и рој пчела.
Ипак, пчелари кажу да се улагање брзо исплати, под условом да је година добра, односно цветна и родна, и у зависности од тога да ли се пчеле селе са места на место.
Пчелари који се озбиљно баве овим послом премештају кошнице и по неколико пута до зиме.
Држава, а и Град Београд, подржавају пчеларе разним субвенцијама. Подстицај је прошле године био 720 динара по кошници. Да би добио помоћ државе, пчелар мора да има најмање 20 кошница.
Србија поседује око 1,1 милион кошница. Регистровано је око 15.000 пчелара, а гајењем пчела бави се око 30.000 домаћинстава. Производња меда се креће од 6.000 до 9.500 тона годишње, а од тога се трећина односи на багремов и сунцокретов мед.
Србија има одличне агроеколошке и метеоролошке услове за гајење пчела. Производимо шест врста меда са заштићеним географским пореклом. То су хомољски, качерски, ђердапски, делиблатски, фрушкогорски и власински.
ПОГОН ОД 3.000 ТОНА
“Да би пчеларство било озбиљан бизнис који доноси добру зараду, мора да се поседује најмање 250-300 кошница – каже Живановић.
Све мање од тога је само додатни посао за породицу. Такође, важно је да пчелари продају мед без посредника. Страни купци више воле да купују мед директно од произвођача него од накупаца.
Због тога је Савез пчеларских организација Србије прошле године саградио у Рачи погон за прикупљање и пласман меда. Његов капацитет је 3.000 тона годишње и настао је на иницијативу самих пчелара. Тако су добили фер цену и сигуран пласман. Овај погон откупљује мед по 4,70 евра, што је тренутно једна од највећих великопродајних цена.
РУСИ НАЈВИШЕ ВОЛЕ НАШЕ МЕДНЕ ПРОИЗВОДЕ
Мед се највише извози у Русију, али и у западноевропске земље.
“Од баке сам наследио пчелињак и сада имамо 200 кошница”, каже Бојан Батинић из Влашког дола код Смедеревске Паланке, који заједно са супругом већ 17 година гаји пчеле.
“Кошнице због већег приноса селимо на Хомоље и близу поља сунцокрета. Пчеларство је посао од којег живимо и планирамо да га проширимо. Мед продајемо једној фирми и са њима добро сарађујемо.”
Извор: Еспресо.рс/Објектив
