Неколико девојака јавило се редакцији “Блица” и поверило своје искуство из школе самозваног учитеља глуме Мирослава Мике Алексића. Оне су објасниле механизам по којем је Алексић вишегодишњим психофизичким малтретирањем од девојчица правио сексуалне робиње.
Повериле су нам да су у његовој школи биле од раног детињства, да им је испирао мозгове, анулирао улогу родитеља и обликовао их по својој мери.
– Када сте мали, то не разумете. Важан вам је тај ауторитет, јер желите да будете глумица, а Мика вам у томе може помоћи. Ни не приметите када сте изгубили сопствени интегритет, сопствено мишљење… Самопоуздање, чак и да сте га имали, прво би вам уништио. После му је било лако, могао је шта је хтео – наводи једна од наших саговорница.
На омиљено питање оних који релативизују силовање – а што није пријавила раније? – ова девојка каже да се није осмелила да се неком повери јер “то не може да разуме нико ко није прошао кроз Микину школу”.
– Било ме је срамота, уместо да њега буде. Мислила сам да сам крива. Кад сам закључила да није педагошки то што ради, и даље сам себе кривила. Више не! – одлучна је саговорница “Блица”.
Размишљаш како Мика размишља
Напослетку се, каже, прво поверила дечку.
– Отворила сам се, а он ми је помогао. Све је разумео, нисам морала да објашњавам. Ни зрно осуде нисам видела, а не бих га кривила ни да је било. Дао ми је снагу. Разговарали смо много пута после тога. Хтела сам да пријавим Мику. Знала сам да то не сме више никада никоме да се догоди, али нисам смела да га пријавим јер му не могу ништа. Убедио нас је да му нико не може ништа, да је изнад свих, да га сви штите – наводи наша саговорница.
Друга девојка практично потврђује њену причу и појашњава да је тек када је уписала факултет схватила колико све колеге које нису ишле у студио код Мике имају више слободе да дођу до неких закључака, да нешто спознају сами. Додаје да је у Микиној школи начин размишљања наметнут, да су размишљали како Мика размишља или чак ни то, него онако како ће се Мики свидети.
– Размишљаш како да му одговориш на неко питање, па да он то уважи и да мисли да си ти вредна нечега. Ишли смо да се умивамо кад год бисмо рекли нешто што њему није било по вољи. Ишла сам сигурно 50 пута, говорио је да сам глупа, да сам бедна. Никад нисам успела да се супротставим, био је то језив страх од ауторитета. Умивање је било вид казне. Дрекнуо би “марш на умивање”, ми бисмо отишли, вратили се, а вода се сливала низ лице, да би видео да смо се умили. Ако ти лице није мокро, мораш да се вратиш. Постојала је константна потреба код свих нас да он мисли добро. Цео свет може да каже да сам ја паметна, али ако он каже да сам глупа, ја сам глупа и обрнуто. То је било тако. Његово мишљење је било свето, неприкосновено. Није се доводило у питање оно што он каже, а касније ни оно што ради. Зато је тешко објаснити све јер је несватљиво да би он икада радио ишта против тебе и ишта што није нормално, јер је он бог, он је најпаметнији на свету и ако он ради, то је исправно – каже наша саговорница.
Једна од девојака која је пријавила Мирослава Алексића има 17 година. Једна од наших саговорница каже да се испрва чудила одлучности ове младе девојке да одмах напусти школу и све исприча:
– Онда сам се сетила да је она код Мике у школи била само две године, није успео да јој измени свест, да је обликује као нас. Она је ту дошла само да би уписала глуму, ишла је кратко.
Прекинула контакт с оцем
Још једна жртва, девојка (26) која напослетку није ни уписала глуму, потврђује причу Милене Радуловић и Иве Илинчић да је стално вређао родитеље.
– Говорио је да су глупи, примитивни, необразовани… Ти ништа не кажеш. Он ти вређа оца кога волиш највише на свету, имаш лепо мишљење, али почнеш да преиспитујеш да ли је твој тата баш све то што ти мислиш јер Мика каже да није. Била је једна девојка у групи, Мика је говорио да је њен тата свакакав и она је прекинула контакт с татом, а родитељи су били разведени. Толико је била убеђена да је тата лош – прича она и каже да су њени родитељи одувек мислили да је Микин начин рада лош, нису разумели те методе, било им је скандалозно, али ни помислили нису да би је сексуално злостављао, да је болесник.
– Мислили су само да је груб. Нису приметили јер ја нисам хтела да примете. Видели су понекад да плачем. Кад би ме тата питао што сам нерасположена, говорила сам да сам се посвађала с дечком, другарицама. Увек сам имала неки изговор. Ком родитељу би пало на памет да му дете злоставља професор. Ниједном! – каже наша саговорница.
Извор: Блиц
