У Немањиној 11 интензивно се разговара о детаљима новог пакета помоћи, а који би требало да буде донет до Сретења, 15. фебруара.
Неће сви радници који примају плату имати право на нову економску помоћ и нови минималац који би укупно могао да износи и до 48.000 динара по запосленом. Као и у ранијим пакетима државне подршке, послодавци ће моћи да рачунају на директну новчану помоћ само за пријављене раднике.
Оно што је до сада познато јесте да би у новој рунди подршке држава фирмама могла да исплати два или три пута по пола минималца, што би било до 48.000 динара. Како је најављено, била би то ињекција за све компаније, а запослени у најугроженијим секторима могли би да рачунају и на једну исплату више, односно на додатних 16.000 динара.
Према информацијама, коначна одлука требало би да буде позната наредних дана. У Немањиној 11 интензивно се разговара о детаљима новог пакета помоћи, а који би требало да буде донет до Сретења, 15. фебруара.
Прво и најважније правило, као и у претходним пакетима мера, требало би да буде да на минималац имају право само радници који су пријављени, у преводу они који не раде на црно. А број радника који раде на црно је значајан. Истина јесте и да број непријављених радника пада, али и да је даље постоји и то највише у следећим секторима – трговини, грађевинарству, угоститељству, производњи текстила, коже и обуће, производњи прехрамбених производа, делатностима смештаја и исхране.
Право на минималац нису имала лица ангажована по уговору о повременим и привременим пословима, као ни остала лица која су ангажована ван радног односа. У овој групи најчешће су сезонци, радници по уговору о делу…
Тако је минималац уплаћен онима који су имали уговор о раду, уговор на одређено или на неодређено време. Притом су на исти начин третирани запослени са пуним радним временом, односно непуним радним временом, без обзира на то да ли је реч о запосленом на одређено или неодређено.
Такође, предузетник који истовремено има статус запосленог, а пензионер је, није имао право на минималац. Право на овакву директну помоћ државе нису имале ни труднице и породиље којима целу зараду исплаћује држава.
Што се тиче датума оснивања фирме која би имала право на помоћ он би, уредбом владе, био накнадно дефинисан. У првом пакету мера, подсетимо, услов је био да је фирма основана до 15. марта, а у другом да је основана до 20. јула.
Један од главних услова за добијање државне помоћи у првом и другом пакету мера био је да фирме у року од три месеца након последњег исплаћеног минималца не смеју да отпусте више од 10 одсто радника.
Познаваоци тврде да је логично очекивати такав критеријум и овог пута, јер је један од главних циљева државне помоћи управо очување запослености и радних места.
„Сектори који су најтеже погођени кризом су угоститељство, хотелијерство, туризам, путнички саобраћај, који да се сутра нормализује ситуација не могу преко ноћи да се опораве. То је изузетно важан корак. Држава је показала да може и да хоће да сачува оно што је најбитније, а то су радна места. Људи треба сутра, када се ово заврши и када се будемо стабилизовали, да буду спремни да раде“, рекао је председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж.
Подсетимо, председник Србије Александар Вучић најавио је да ће до Сретења (15. фебруара) бити донет додатни пакет помоћи привреди. Како је рекао, то неће бити издашна помоћ као први пакет, али ће бити нова ињекција за компаније, привреду, предузетнике, мала, средња, па и велика предузећа, што је, каже, 1.052.000 људи који су обухваћени тим системом.
Вучић је прецизирао да ће то највероватније бити помоћ у виду исплате два или три пута по пола минималца, што је, каже, огромна помоћ и подршка.
Извор: Ало.рс/Блиц
