ВЕСТ о повећању пореза на имовину, у појединим локалним самоуправама у Србији, многе грађане је затекла те су се запитали да ли ће имати довољно новца да на време изврше своје обавезе. Рокови су различити, као и висина обавеза, али треба истаћи да су за кашњење или избегавање плаћања, прописане и казне, као и прекршајне и кривичне пријаве.
Ваља нагласити да за избегавање плаћања пореза, и то не само на имовину, цех није мали, те се казне крећу и до 150.000 динара.
За сваки дан кашњења – затезна камата
Проценат увећања пореза на имовину највише зависи од локације на којој живи, али и старости некретнине коју поседује власник. Како је цена некретнина практично и расла током пандемије у већини локалних самоправа дошло је до повећања пореза на имовину. Тренутни проценат увећања је углавном једноцифрен и креће се од један до шест одсто, у зависности од града или општине, али и зоне у којој се некретнина налази.
Порез на имовину плаћа се квартално, и то у року од 45 дана од дана почетка тромесечја, тако да рате доспевају око 15. у месецу: фебруару, мају, августу и новембру.
Решења за порез на имовину најчешће стижу на адресе власника са неколико месеци закашњења, односно обвезници их за текућу годину добију тек у марту, априлу или мају. Ипак, како за све важе исти рокови, своју обавезу би требало да измире према вредностима из прошлогодишњег решења, а када им стигне ново моћи ће да упореде и виде да ли је потребно да доплате одређену суму или су можда већ преплатили потребан износ, па ће неку наредну рату моћи да умање.
За сваки дан кашњења уплате пореза на имовину обвезник плаћа затезну камату, која тренутно износи 9,25 одсто годишње.
Општине које нису подигле порез су у мањини јер је порез на имовину значајна ставка за пуњење локалних буџета па се оне тешко одричу ових прихода, тим пре што обвезници ових намета ревносно измирују своје обавезе.
Избегавање пореза на доходак – казна и до осам година затвора
Још један од пореза за који такође постоје и казне због неплаћања јесте годишњи порез на доходак. Обвезници годишњег пореза на доходак грађана су сва физичка лица која су током 2019. године зарадила више од 2,7 милиона динара или око 22.881 евра. Обвезници су и нерезиденти – за доходак остварен у Републици Србији. То значи да су они месечно зарађивали око 1.906 евра.
Закон предвиђа казне по неколико основа, било да се не пријави порез, да се пријави у лажном износу или да се направи грешку у пријави.
Практично, како се наводи, физичко лице које није предузетник, казниће се новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара у случају да Пореској управи не поднесе пријаву или је не поднесе у законском року. Оволику казну могу да очекују и они који поднесу пореску пријаву, али је не потпишу или у пријаву унесу нетачне податке.
Такође, ко потпуно или делимично избегне плаћање пореза или даје лажне податке о заради, поред новчане казне може да очекује и казну затвора у периоду до три године. Услов је да износ пореза који мора да плати прелази 150.000 динара. Казна је још већа уколико избегне плаћање пореза изнад 1,5 милиона динара. У том случају предвиђа се затворска казна од једне до пет година и новчана казну у поменутом распону. И коначно, за лица која избегну плаћање пореза већег од 7,5 милиона динара предвиђена је затворска казна од једне до осам година.
Порез и за станодавце, али и подстанаре
Према проценама, у Србији се издаје више од пола милиона некретнина, свакодневно, а тек око један одсто од ове бројке плаћа порез на приход од издавања.
Према Закону о порезу грађана, након закључења уговора о закупу, лице које изнајмљује одређену некретнину је дужно да Пореској управи пријави почетак остваривања прихода од издавања непокретности. Порез на приход од закупа стана износи 20 одсто од годишње висине закупнине. Овај порез се плаћа квартално, према пореском решењу.
Станодавци за неплаћање пореза могу да плате казну од 5.000 па до 150.000 динара, а уколико висина утајеног пореза прелази износ од 150.000 динара, запрећене су и казне затвора. С друге стране, казне за подстанаре крећу се од 20.000 до 50.000 динара.
Поред казне за порески прекршај, станодавац мора да плати и цео износ утајеног пореза.
Порез на оружје
Законом који уређује легално поседовање оружја држава је значајно смањила порез за грађане који имају више комада пиштоља или других врста цеви.
Они се сада за једно оружје, за које имају дозволу, опорезују са 18.280 динара, док их сваки следећи комад регистрованог оружја коштати по 3.670 динара годишње.
Практично, власник три пиштоља који има дозволу за ношење оружја плаћа 25.000 динара годишње. То значи да ће за један комад оружја (који једино и могу носити) плаћати порез на ношење, а за остала оружја порез за држање.
Извор: Блиц.рс
