Сви се сећамо нимало фантастичних прича о савршено исправним лутајућим бродовима са мртвим морнарима на броду или у журби напуштених из непознатих разлога.
На пример, 1872. године, посада брода Деи Гратиа, на путу из Америке у Италију, открила је брод Мариа Целесте, који је пловио, без знакова оштећења од олује или пиратског напада, али посада га је, очигледно неочекивано напустила неколико дана пре.
Пловећи од Новог Зеланда до Енглеске, нестао 1890. године, једрењак „Marlborough Glasgow“ откривен је тек 1913. године, у Тихом океану, у близини Огњене Земље. Брод није оштећен, а на бившим радним местима пронађено је 20 костура, као да је њихова смрт одмах наступила.
1948 године, у близини острва Суматра, откривен је брод „Уранг Медан“, који је недуго пре тога послао СОС радио сигнал. Сви људи на броду били су мртви, а лица су им била смрзнута од ужаса. Истовремено, брод је остао на површини, није било олује. А таквих прича има на десетине.
Постоје и случајеви необјашњиве смрти пилота који лете изнад мора. На пример, у децембру 1945. у северном Атлантском океану истовремено је нестало 5 америчких авиона. Њихове посаде су на земљи успеле да пријаве да су их изгубили са радара, а онда је веза прекинута.
Ово нас, хтели-не хтели, подсети на древне грчке легенде о сиренама, полу-женама, полу-рибама, које су шармантно певале на стенама, мамиле морнаре да им приђу, а затим их успављивале и прождирале.
Али у стварности, било би бескорисно да покривате уши воском, као што је то урадила посада Одисеје, у описаним и другим сличним случајевима. Чињеница је да су вероватно ови људи умрли или напустили бродове у паници због удара инфразвука, којем восак није препрека.
Ове претпоставке започеле су чињеницом да је совјетски метеоролог В.А. Березкин у једној од морских експедиција 1932. скренуо пажњу на следеће.
Приближавајући се центру метеоролошког балона напуњеног водоником осетио је бол у уху. Физичар-океанолог В.В. Шулејкин 1935–1937. показао је да је у овом случају сфера са водоником играла улогу не само резонатора, већ и „сочива“ и да су фокусиране инфратонске осцилације из далеке олује.
Овај појачани инфразвук, у коме доминирају вибрације са фреквенцијама од 8–10 Хз, изазвао је болне осећаје у уху.
Човек може да чује звукове фреквенције од 16 до 20 000 вибрација ваздуха у секунди (херца).
Вибрације фреквенције испод 16 херца називају се инфразвуком. Људско ухо их не опажа, али могу имати штетан утицај на тело.
На пример, најнижа дирка клавира емитује тихи звук од 27 херца и још увек га можемо чути. Особа више неће чути инфразвук на 15 херца, али може осетити бол у ушима.
Још нижом фреквенцијом мождани центри почињу да пате. У зависности од учесталости и снаге, односно амплитуде, ове флуктуације могу проузроковати умор, нелагодност, благу слабост, вртоглавицу, мучнину, повраћање, анксиозност, меланхолију, (све наведено – обично на фреквенцији мањој од 1 херца ), несвестица, страх, ужас, паника, слепило, озбиљни неуропсихијатријски поремећаји до лудила, значајни соматски поремећаји до парализе срчаног мишића и смрти.
Довољно смртоносне вибрације од око 7 херца сматрају се фаталним, под одређеним условима које изазивају снажне вибрације унутрашњих органа и срчани застој.
То је због случајности опсега фреквенција инфразвука и ритмова мозга и неких других органа (иако различити људски органи имају различите природне ритмове).
Када се фреквенције инфразвука и тих, или других органа подударају, ови последњи почињу снажно да вибрирају стварајући бол или оштећења. Инфразвук такође може да „помери“ фреквенције „подешавања“ унутрашњих органа. На пример, због таквог померања, крвни судови можда неће издржати оптерећење и сломити се.
В.В. Шулејкин је описао следећи механизам појаве инфратонских осцилација у мору. У јакој олуји, ако је брзина ветра већа од брзине таласа, тада се, наилазећи на њихове гребене, ваздух задржава и сабија, а у удубљењима између таласа, напротив, разређује се. Као резултат, инфразвучне вибрације се јављају фреквенцијом од 5 до 13 херца.
Али чак и ако не говоримо о смртној опасности, вец́ је доказано да су инфразвучне вибрације у морским условима један од најважнијих фактора који значајно утичу на добробит људи.
Иначе, многе врсте морских и приморских животиња и птица могу да примете инфразвук који се шири у ваздуху или води и обично напуштају опасна места и пре олује.
Важно је напоменути да инфразвучне ваздушне вибрације могу настати и фокусирати се не само изнад морске површине, већ и, на пример, у планинама, у пећинама, у граду између небодера, у процесу научног истраживања, током земљотреса, вулканске ерупције, нуклеарне експлозије, током грмљавине, олује итд.
Подсетимо се, на пример, још увек необјашњиве истовремене смрти туристичке групе коју је предводио Дјатлов на Северном Уралу током пењања на планину, 1959.
Слика инцидента, реконструисана касније, изгледала отприлике овако. Ноћу, пресекавши шатор ножевима, полуголи туристи у паници су из неког разлога појурили да трче низ падину и истовремено умрли.
Разлози њихове смрти остали су непознати. Истовремено је откривено да нико није прилазио њиховом шатору, није било знакова борбе или знакова природне катастрофе. Могуће је да су ти људи били у фокусу инфразвучних вибрација.
Треба напоменути да вештачко генерисање и проучавање ефеката инфразвука није безбедно за учеснике и оне око њих.
Наравно, такве студије се изводе у многим земљама, али су обично класификоване, јер се инфразвук може користити за стварање најопаснијих врста оружја.
Фото: Pixabay.com
Извор: Webtribune.rs
