Уједињене нације саопштиле су 5. јануара 2001. године да су „пронађени докази о радиоактивности на осам од 11 тестираних подручја на Космету“
Некадашњи амерички дипломата Ричард Холбрук називао је пут између Кијева и Клине на Косову и Метохији „најопаснијом саобраћајницом на свету“.
То је било деведесетих година прошлог века, када су се на том подручју водиле жестоке борбе између српских и терористичких албанских снага.
НАТО је 1999. године данима бомбардовао Србију, између осталог и уранијумским пројектилима.
Гађајући српске одбрамбене положаје, НАТО је употребљавао и муницију са осиромашеним уранијумом.
УН су сакриле од јавности извештај у којем се наводи да је НАТО током бомбардовања бацио на Косово и Метохију око 10 тона осиромашеног уранијума.
Тај извештај саставио је шеф Мисије за просторни програм УН Бакарија Канте.
Извештај објашњава да су НАТО снаге извршиле бомбардовање у време сетве, а осиромашени уранијум је утицао на квалитет ваздуха, земље и воде, што је изазвало последице у ланцу исхране.
Због тога су будуће генерације изложене повећању броја оболелих од рака и леукемије, побачаја и деформација новорођених беба.
Део извештаја шефа комисије УН Бакарије Кантеа из 1999. године о ужасним последицама бомбардовања Србије никада није званично објављен.
Делови тог извештаја су, ипак, доспели у јавност захваљујући независном америчком новинару Роберту Џејмсу Парсонсу.
– Сваки важнији циљ у Србији током НАТО бомбардовања 1999. године гађан је различитом врстом оружја. Један од највиших званичника УНЕП-а /Програм УН за животну средину, чији су стручњаци истраживали последице бомбардовања/ потврдио ми је то. Они су, заправо, тестирали оружје на цивилном становништву. То је незапамћен ратни злочин – навео је Роберт Џејмс Парсонс, новинар који је објавио тајни извештај УН о последицама НАТО бомбардовања СР Југославије.
Независни новинар, чији су текстови о НАТО агресији објављени у неколико швајцарских дневника, као и француском Монду, каже да је то била прва у низу „хуманитарних“ интервенција које су довеле до стравичних страдања, попут оне која је разорила Либију.
Парсонс је запањен што су се САД и НАТО одлучили да један народ усред Европе заспу бомбама са осиромашеним уранијумом.
Он тврди да је у то вријеме спроведена страшна кампања у медијима да би се сакриле катастрофалне последице бомбардовања и оправдао напад на Југославију.
– Тим УНЕП-а је, док је још трајало бомбардовање, саставио прелиминарни извештај о хуманитарној катастрофи који је изазвало бомбардовање осиромашеним уранијумом, али тај извештај никада није званично објављен. Када сам га ја објавио у новинама и сам сам трпео велике притиске због тога. У то вријеме још је било живо сећање на последице које су амерички војници трпели због коришћења уранијумске муниције у Заливском рату. НАТО ни по коју цену није хтео да дозволи да се говори о осиромашеном уранијуму у Европи – објашњавао је Парсонс.
НАТО је, према Парсонсовим речима, покушао да спречи УН да после рата пошаљу тим истраживача у Србију. На крају, направљен је компромис – екипа УН је дошла у Србију, али нигде нису ишли без пратње војника НАТО-а.
Водили су их искључиво на места на којима није коришћена уранијумска муниција или на локације које су прије тога очистили.
– Извештај који је после тога састављен је бесмислен. Западни медији се тим проблемом готово уопште нису бавили. Из неког разлога, једноставно су слушали оно што је портпарол НАТО-а Џејми Шеј говорио – наводио је Парсонс.
Међутим, код службеника и војника који су после бомбардовања послати на Косово и Метохију свест о опасности од радијације изазване расејаним уранијумом и те како је постојала.
Парсонс наводи пример холандских војника који су упозорени да на Косову и Метохији не једу ништа ван војних база у којима је служена увезена храна.
Фредерик Бартон, заменик високог комесара УН за избеглице, тражио је од Светске здравствене организације да уради студију о утицају уранијумске муниције. Та студија никада није завршена јер је Међународна агенција за атомску енергију искористила своје право да то заустави.
Ипак, један руски професор из Светске здравствене организације дао је незавршен извештај Бартону.
После тога, Бартон је тражио да се на Косово и Метохију не шаљу труднице, као и да се уведе правило да на то подручје нико не може да буде послат ако не жели.
Бартон је након тога остао без посла иако је већ био сматран наследником Садако Огате на челу Комесаријата.
Извор: РТРС/Информер
