Могу да прихватим да има критике, али ако она долази од оних људи који су ушли у ковид центар, ишли на терен, борили да се људима обезбеди адекватна терапија. Међутим, имам утисак да највише критикују они који ништа нису урадили, каже у интервјуу за „Блиц“, епидемиолог проф. др Бранислав Тиодоровић, члан Кризног штаба.
Тиодоровић каже и да о вирусу данас знамо много више него на почетку пандемије, као и да су највећи пропусти били у поштовају прописаних мера.
Борба са вирусом траје од марта. Шта смо од тада научили? Можемо ли урадити кратку ретроспективу?
– Оно што сада знамо је много више. Од првих података на основу којих смо закључивали, информације које смо сазнали током минулог периода, све скупа чини да сада знамо много више. Нажалост, сада имамо и више последица. Очигледно да се вирус добро адаптирао на хуману популацију, а то значи да је пронашао најосетљивије људе. Вирус је, генерално, врло брзо проучен, прочитан је његов генетски код, што је било од велике користи. Тај први талас смо ми добро прошли, али после тога је дошло до наглог опуштања становништва, па смо имали тешку ситуацију у јулу, што би требало да буде за наук да треба бити опрезан.
Зашто нам треба оволико дуго времена да се изборимо са вирусом? Говорили сте да ниједну епидемију не можете поредити са овом.
– Има више разлога. Први јесте поштовање мера. Ни код једне болести до сада нисмо морали да имамо такав однос одговорности према мерама као што је сада. Вирус је много заразнији него што је то био случај раније. Сваки пропуст у хуманој популацији, у смислу спровођења мера, вирус кажњава, користи прилику и проналази најосетљивије. Ми смо код пандемије грипа имали лек који делује доста брзо, код бактеријских инфекција ту су антибиотици увек били на располагању, овде немамо одговарајући лек. Ми смо пратили протоколе и примењивали све што се примњивало у свету.
Како сте ви лично доживели ову борбу?
– Није било дилеме да ли треба да се придружим и учествујем у тој борби. На крају свако од нас када је уписивао медицину, знао је да га тај лекарски позив не ослобађа чак ни када оде у пензију, поготово када говоримо о заразним болестима. За мене то није било изненађење да ја као пензионер морам да се укључим, јер то сам сматрао својом обавезом. Сваки лекар мора да буде спреман за такве ствари. Лекари увек размишљају како да помогну, а не да ли су угрожени. То је тај ризик професије који нас увек очекује, и ја верујем да и они људи који су положили свој живот, да су они, поготово као активни лекари, били свесни ризика.
Кризни штаб се нашао на удару критика, између осталог и ви сами. Како се носите с тим?
– Андрић је то лепо написао, „Невероватна је моћ оних који никада ништа нису урадили да критикују оне који нешто раде“. Он је то можда много лепше рекао, али суштина је јасна. Могу да прихватим да има и оних који се не слажу и да има критике, али да то дође од оних људи који су ушли у ковид центар, ишли на терен, борили да се људима обезбеди адекватна терапија, али ја имам утисак да највише критикују они који ништа нису урадили. У реду, није ствар у томе што критикују, већ се постављају као врховне судије. Међутим, ја сам изабрао други приступ, нећу се бавити њима, не желим да им одговарам и сматрам да је то једини исправан начин. Приоритет је како све ово зауставити, како обезбедити да контролишемо ситуацију, да спроводимо све мере, да штитимо здравље људи, а кад се то заврши онда следи анализа која ће нам свакако требати у неким наредним епидемијама.
Да ли нам прети нека нова опасност?
– Ми морамо да схватимо да тај микросвет представља бројнију популацију него што смо ми, и у тој попалацији микросвета, тако кажу научници, има најмање 30 врста вируса који могу да изазову нешто слично. Онда нам такве анализе служе да схватимо у чему је проблем, како да се организујемо, да на време реагујемо како да организујемо, не само здравствену службу већ и цело друштво. Зато су нам, чини ми се, били потребни и психолози, социолози и комуниколози, јер је важно на који начин прићи одређеној групи људи и приближити им све што се дешава на прави начин.
Шта нас даље очекује, да ли ће бити новог пика?
– Бојим се окупљања. Свако верује да када испраћа стару годину да одбацује и сав терет са леђа и окреће се некој лепшој будућности и онда мора да то прослави. Следи нам Божић, велики празник, али да ли можемо ове године да га прославимо тако што ћемо да будемо у условима где нас неће бити пуно, где ћемо поштовати све мере, где ћемо моћи у исто време да будемо и весели и одговорни? Знајте да ми дневно за једног болесника потрошимо 1.000 евра на терапију. Да ли држава све то може да поднесе, уз то, лекари су нам уморни. Ако сада све одрадимо како треба, онда ће следећа година бити како треба, ако не, ово ће трајати месецима.
Вакцине су ту, можемо ли да одахнемо?
– Вакцина не може да се да огромном броју становника пре јуна. Претпостављам да већ имамо негде око 30 одсто колективног имунитета, до јуна ако имамо тих 20 до 30 одсто приоритета који ће примити вакцину, онда је то добар обухват. Али, свакако, ако не будемо одговорни, онда нам не вреди ништа. Опет ћемо имати таласе, пикове… Дакле, потребно нам је заједништво, да се сви одлучимо да се данас одрекнемо журки, забава, окупљања, да би нам сутра било боље.
Када ћемо скинути маске, када ћемо моћи да загрлимо некога без бојазни да га не угрозимо?
– Прво да рашчистимо једно. Вакцинација је почела, она ће напредовати све више, али маске ћемо морати да носимо и док траје вакцинација. Ми имамо људе који не смеју да приме вакцину, који су алергични на неки њен састојак. Нећемо моћи све људе да вакцинишемо из тог разлога, друга ствар је да иду две дозе. После прве дозе развије се 50 одсто имунитета, после друге дозе преко 90 одсто.
Мера ћемо морати да се држимо до септембра, октобра
Да ли ћемо се и током лета придржавати мера и препорука?
– И на лето ћемо морати да се придржавамо свега, јер ако приме две дозе у размаку од 21 дан, а након друге дозе у најмањем случају опет треба 21 дан, дакле, потребно је месец и по до два да се створи заштитни ниво имунитета. Може се рећи да ћемо негде до септембра, октобра бити у ситуацији да се држимо мера, а да у 2022. уђемо растерећени и са добрим сценариом.
Извор: Блиц