Ивица Дачић, председник лажне скупштине, са кормиларом са Андрићевог венца Александром Вучићем, слика су и прилика Србије у последњих 30 година: страначко-паразитски систем, неистражене везе са криминалцима, партократија, корупција, рођачка економија, приватни факултети за препродају диплома и плагирање доктората, негативна селекција, злоупотреба положаја и државних ресурса…
Власти су се мењале за ове три деценије, али је корумпирани политички систем остајао увек исти. И у њему увек као део система ова двојица симбола наше пропасти, за које није забележено да су икада ишта радили сем што су се бавили политиком и живели о трошку народа и државе.
Зато овде више није решење само у смени власти већ нам је потребна промена комплетног система и смена политичких генерација.
Ивица Дачић је стигао да за празнике гостује на свим телевизијама, води јутарње програме и запева са певаљкама, али још увек није нашао времена да одговори на мој позив за консултације око почетка дијалога између власти и опозиције.
Још пре две недеље званично сам му послао допис на адресу Народне скупштине и питао зашто дијалог између власти и опозиције о изборним условима не може да почне без посредовања Европског парламента, и то хитно, као једини начин да се мирно реши садашња политичка криза легитимитета свих главних државних институција, као и зашто непрестано одлаже елементарне консултације између власти и опозиције на којима бисмо се договорили о почетку дијалога, формату, року за завршетак, термину избора на свим нивоима и гаранцијама за примену договореног у току дијалога?
Једино што се од Дачића могло чути у међувремену јесте да му није јасно који је формат и које су теме дијалога, па сам му и ту помогао и сугерисао једини смислен формат дијалога: између делегације уједињене власти и делегације уједињене опозиције која је бојкотовала изборе.
То значи да, са једне стране, треба да се формира делегација од стране свих оних који учествују у власти (СНС, СПС, СПАС, ЛСВ, ЛДП), а – са друге стране – оних који су бојкотовали изборе 21. јуна на свим нивоима и доказали нелегитимност власти.
Исто тако сам рекао да немам ништа против да део делегације власти буду и представници лажне опозиције попут СРС. Што се тиче делегације опозиције, такође, нисам затворен за остале колеге из опозиције који су излазили на изборе и који су спремни да подрже заједничку платформу за преговоре са влашћу.
Што се тиче тема за дијалог, то је још лакше питање и оне би требало да буду подељене у три дела:
1. хитно ослобођење медија за другачије мишљење и глас опозиције, а пре свега јавних медијских сервиса и телевизија са националном фреквенцијом која је јавно добро, и то више месеци пре избора;
2. стварање других услова за слободне и поштене изборе (спречавање притисака на бираче, забрана функционерске кампање, нови састави РЕМ-а, РИК-а, Агенције за борбу против корупције…), и
3. промена изборног система на свим нивоима (увођење могућности гласања и за кандидате по имену и презимену, а не само за изборне листе), јер има довољно времена до избора за то.
Једина тачка коју Српски покрет Двери кандидује за заједничку платформу опозиције за ове разговоре јесу гаранције да оно што се договоримо и потпишемо заиста буде и спроведено, јер се овој власти ништа не може веровати, па чак ни на потписану реч.
Те гаранције су немогуће без директног учешћа представника опозиције у спровођењу и даљем надгледању договореног. То је могуће кроз неколико модела: прелазне, техничке владе нестраначких стручњака, ко-министара из редова опозиције у неколико кључних министарстава за спровођење избора, или посебног министарства или комисије састављене од представника како власти и тако и опозиције која би имала сва потребна овлашћења да контролише примену договореног и комплетан изборни процес.
Међутим, Ивица Дачић је остао нем на све ове конструктивне и добронамерне предлоге и наставио да игра своју задату улогу непрестаног одлагања почетка дијалога.
Прво је најављени дијалог са краја 2020. године померио за почетак нове године, а сада га поново одлаже за март или април, иако је његов почетак недавно најавио за одмах после Божића.
То говори не само о лицемерју и традиционалној лажи и превари у сваком политичком обећању власти већ и о жељи да се дијалог стално одлаже и тако потроши време до ванредних избора, како се изборни услови не би променили на боље.
Добро је познато да свако, па и власт, може да ради шта хоће, али не може докле хоће. Бојкот избора је до краја разголитио недемократски карактер садашње власти у Србији, као и бесмисленост и неодрживост парламената који су на свим нивоима без опозиције.
То је признала и сама власт која је још пре конституисања новог скупштинског сазива и избора нове Владе скратила им мандат са четири на годину и по дана.
Тако исто ће морати и да седне за преговарачки сто и прихвати да дође до побољшања изборних услова. Или ћемо – у супротном – морати поново на улице да се изборимо за слободу и демократију, јер нам их нико неће поклонити.
За то се морамо сами изборити. А свежи ветар политичких промена који је прошле године кренуо из Црне Горе, па наставио преко Бањалуке, мора ове године стићи и у Србију.
Извор: Директно.рс
