Руски балони мање-више су исти као балони било где другде у свету, али с једном разликом: хелијум у њима је из Русије.
Међутим, убрзо би се могао употребљавати у целом свијету у разним подручјима и постати ново геополитичко оружје, пише „Њујорк тајмс“.
Огромни производни погон у Сибиру приводи се крају, онај за који неки аналитичари кажу да би могао пореметити глобално тржиште гас лакшег од ваздуха, који игра све критичнију улогу у индустријама попут медицинске технологије, истраживања свемира и националне сигурности.
Русија планира да буде највећи глобални извозник
Сједињене Државе и Катар заједно генеришу велику већину светског хелијума, али Русија планира да постане главни извозник од следеће године.
Та амбиција, на чијем се испуњењу ради већ годинама, поклапа се с изласком америчке владе из пословања с хелијумом након деценија у којима је САД био главни светски снабдевач хелијумом. То је изазвало забринутост да би Русија могла хелијум увести у простор политичке трговине и играти исту геополитичку игру као с природним гасом и сировом нафтом.
Попут нафте и природног гаса, и хелијум је ограничен ресурс. Обично се вади као нуспродукт природног гаса, а полако постаје све ређи јер је, након што се ослободи, прелаган да би га гравитација задржала па заувек изгубљен плута у свемир.
У почетку би ново руско снабдевање могло снизити цене, сматра економист специјализован за индустријске хемикалије у истраживачкој фирми ИХС Маркит Макл Дал, али дугорочно би по његовом мишљењу “динамика тржишта хелијума могла постати више политичка, нешто слично ОПЕЦ-у”, који манипулише ценама подизањем или смањивањем производње нафте.
“Геополитички ризици од претњи потенцијалним прекидима снабдевања ће порасти”, рекао је Дал, додајући да ће хелијум бити све више тражен.
Од балона, преко медицине, до ракета
Текући хелијум је најхладнија материја на Земљи, није запаљив и не реагује с другим гасовима, што га чини неопходним у уређајима у распону од апарата за магнетну резонанцу до ракетних мотора.
Циркулише и унутар направа за хлађење суперпроводљивих магнета који помажу лекарима у откривању болести. У свемирским путовањима се користи на неколико начина, укључујући спремнике ракетног горива.
Користан је и у заваривању и прављењу рачуналних чипова, а код возова с магнетном левитацијом могао би бити пресудан ресурс, рекао је Кристофер Џ. Крамер, потпредседник за истраживање на Универзитету Минесота, који купује хелијум за своје лабораторије.
С обзиром на његову широку употребу, “људи су се почели бринути за снабдевање хелијумом”, рекао је Крамер.
Угрожени елемент
Тако су произвођачи медицинских уређаја и научници довели у питање даљу употребу хелијума у балонима, где завршава око 10 посто глобалног снабдевања овим елементом, а Америчко хемијско друштво хелијум назива “угроженим елементом”.
“Баш као и одређене животиње, постоје угрожени елементи”, каже се на веб страници друштва, које препоручује људима да не купују хелијумске балоне.
Други такође виде прилику у хелијуму. Катар планира нове рафинерије, а компаније траже нова налазишта у Сједињеним Државама, Канади и Африци, рекао је аналитичар тржишта хелијума и оснивач консултантске фирме усмерене на глобално тржиште гаса Фил Корнблут.
Руске резерве огромне
Након што средином идуће деценије достигне пуну производњу, Русија очекује да ће произвести 25 до 30 посто хелијума који се користи широм света.
Учиниће то без посебног напора јер су руске резерве хелијума големе, кажу аналитичари. Наглашавају да је Гаспром способан да складишти хелијум у Сибиру убризгавањем у поља природног гаса – у основи уклањајући хелијум с тржишта – што је један од разлога за забринутост због манипулације ценама у будућности.
На осталим робним тржиштима на којима Русија има главни утицај на цене, попут природног гаса у Европи, компликована мешавина политике и економије утиче на одлуке Кремља, каже НYТ. Подсећа да се Бела кућа жестоко успротивила пројекту цевовода за природни гас Северни ток 2, намијењеном повезивању руских поља с Немачком, као средству подстицања зависности од Русије.
У фокусу националне безбедности више од 100 година
Америчка влада започела је са складиштењем хелијума двадесетих година прошлог века, када се чинило да цепелини имају будућност у војним ваздухопловним снагама, но ту улогу они никад нису одиграли. Ипак, савезне резерве хелијума у порозној стени напуштеног гасног поља код Амарила у Тексасу садрже око 2,8 милијарди кубика хелијума у власништву америчког народа – довољно за око три милијарде балона, ако би Конгрес одлучио да приреди велику забаву.
Закон о приватизацији хелијума из 1996. године прописао је приватизацију савезних резерви ради подстицања тржишта хелијума. Повремене аукције постале су главни извор хелијума за индустрију и постале критеријум за глобалне цене, утичући на цену свега, од балона до медицинских скенера. Приватне америчке компаније и даље ће производити хелијум, али очекује се да ће државна резерва одржати последњу аукцију 2023. године.
Промена на тржишту подудара се с руским дебијем као главног добављача.
Гаспром је у септембту саопштио да је његов сибирски хелијумски погон довршен више од 60 посто. Фотографије главне рафинерије приказују панорамски призор цеви и расхладних торњева, који се уздижу у забаченој шуми. Кад се отвори, биће то највећа творница хелијума на свету, каже Гаспром.
Извор: Индеx.хр
