Српска православна црква и верници сутра обележавају дан посвећен Светој великомученици Екатерини.
Света Великомученица Екатерина Александријска живела је од 287. до 305. године и ранохришћанска је мученица и светитељка. Рођена је у Александрији. Према предању, у једној својој визији Исус Христос јој је даровао прстен, што је она протумачила као знак да свој живот треба да посвети Богу.
Била је врло образована, и веома је добро познавала грчку филозофију, медицину, реторику и логику. Према предању, цар Максенције је једном приликом позвао 50 мудраца и организовао расправу у којој би се расправљало о вери. У тој расправи Екатерина је однела победу, а цар Максенције је као казну наредио да се свих 50 мудраца спале. Пред смрт, на Екатеринину молбу, ови мудраци су примили хришћанство и исповедили се.
Екатерина је била ухваћена, мучена и погубљена у својој 18. години, 24. новембра 305. године. По предању, при њеном погубљењу, из њеног тела потекло је тада млеко уместо крви. Њене мошти чувају се на Синају.
Народни обичаји и веровања
Манастиру Свете Катерине српски краљеви из лозе Немањића – Драгутин и Милутин даривали су бројне поклоне који се чувају у манастирској библиотеци. Срби верују да се овој светитељки моли онај ко жели да упозна љубав свог живота. Потребно је молити се сваке вечери током 40 дана и жеља ће бити услишена.
Извор: Курир
