Како се ближи „најлуђа“ ноћ у години, тако је све актуелнија тема о увођењу полицијског часа како би се спречиле прославе и окупљања која могу да буду кобни по епидемиолошку ситуацију у нашој земљи и број заражених корона вирусом који је већ дуже време четвороцифрен.
Ситуација са корона вирусом у нашој земљи и даље не дозвољава „луксуз“ на који смо навикли када је у питању прослава новогодишњих и божићних празника.
На сутрашњој седници Кризног штаба требало би да буду продужене актулене мере, међу којима је скраћено радно време угоститељских локала и услужних продавница током радне недеље, и њихово потпуно затварање за викенд. Ипак, последњих дана чланови Кризног штаба, по свему судећи, размарају да ли ће то бити довољно и помињу се и нове строже мере у периоду празника.
– Кад чујем те приче о Новој години, није ми добро. Није реално да се једна група људи весели, а знате да су људи и медицински радници одвојени од породица, велики је терет на лекарима и сестрама и техничарима. Може једна Нова година да прође без помпезних славља и били бисмо ближи победи против корона вируса – рекао је недавно државни секретар Министарства здравља Мирсад Ђерлек.
Док се многи питају какав дочек можемо да очекујемо у Србији др Предраг Кон, каже да свакако не треба очекивати да ће мере које су сада на снази бити укинуте.
– Морају постојати нека ограничења како не би дошло до катастрофе након празника. Да ли ће то бити забрана окупљања или ограничен рад објеката, то тек треба да се размотри. Свакако да празници јесу ризичан период и да нешто треба предузети – казао је недавно др Кон.
Додао је, такође, и да се размишља о забрани кретања.
– Објављују се и позивају преко друштвених мрежа на прославе, журке у изнајмљеним просторима. То се дешава, то је нешто што није појединачни случај, има и отворених позива. Велико је питање да ли је могуће у оквиру приватних аранжмана и договора то могуће контролисати. То је један од разлога због којих размишљамо о ограничењу кретања, а оно задире у људска права и тражи правне оквире – рекао је др Кон.
Његов колега, доктор Срђа Јанковић, члан Кризног штаба, рекао је да се упркос уведеним мерама не очекују побољшања у епидемиолошкој ситуацији до Нове године да би прослављање дочека било оправдано.
– Никоме се не може априори замерити то што брине о свом пословању, али мени као лекару на месту је да празнике прославимо са породицом. Мислим, под истим кровом људи из истог домаћинства, не родбина – рекао је он.
О томе је недавно говорила и др Дарија Кисић Тепавчевић која је истакла да сви знамо како треба да се понашамо и треба да истрајемо у томе. Славе и прославе не можемо да славимо на начин на који смо пре славили и треба да одложимо то за неку другу годину, „да нам ова буде последња коју прослављамо овако скучено“.
– Прослава Нове године треба да буде у кругу породица, са особама са којима смо иначе у контакту да нам извор весеља на пар сати не би постао нешто трагично, што може да се заврши фатално – рекла је она.
Како би могао да изгледа дочек
Уместо резервација и гламурозних прослава наредну годину би било најбоље да дочекамо у кругу најуже породице, јер свако веће окупљање представља нову опасност што нам никако не треба поред већ великог броја заражених.
Професор др Бранислав Тиодоровић је напомињући да нам „не треба лажни популизам“, рекао да ће, ако се овако настави, Кризни штаб морати да размишља о увођењу ванредног стања и полицијског часа.
– То све зависи да ли ћемо показати одговорност – истакао је епидемиолог.
Према свему судећи, дочек Нове године на који смо навикли је немогућ, а да ли ће бити и полицијског часа зависи искључиво од епидемиолошке ситуације која се прати из дана у дан.
Извор: Блиц
