Како сада стоје ствари, нежељени ефекти геополитичке игре око вакцине против ковида 19 биће већи него нежељени ефекти самих вакцина који су, како тврде њихови произвођачи, минимални. Тако је, иако је прва у свету регистрована, руска „Спутњик Ве“ (Sputnjik V) , засад недоступна за највећи број популације.
На то је указао и председник Аргентине Алберто Фернандез, изјавивши да је руска вакцина против вируса корона, која се критикује у одређеним круговима, постала објекат напада у трговинској и геополитичкој борби.
Тешка и прљава политичка борба
„Води се тешка борба, понекад прљава, током које једни дискредитују друге“, каже он, објашњавајући да поред трговинског рата који букти, пошто свет жели да добије вакцину, иде и геополитичка борба за титулу ко ће је обезбедити. Управо то и видимо у случају руске вакцине центра ‘Гамалеја’“, без длаке на језику био је аргентински председник.
Коментаришући за Спутњик однос на Западу према руској вакцини, колумнисткиња магазина „Недељник“, Љиљана Смајловић каже да је пандемија од самог почетка донела и оштру борбу за утицај.
Она подсећа како су се Американци понадали да ће сталним понављањем да је реч о кинеском вирусу нашкодити кинеском угледу и уплашити свет од Кине. На крају се, додаје она, испоставило да је највећу штету доживела репутација САД зато што су они најмање спремно успели да заштите своје становништво.
И сумња део кампање
За негативну кампању према руској вакцини била је, каже, довољна и сумња у њену безбедност.
„Када кажу – Руси су први изашли са вакцином, али нема података о томе колико је она поуздана и нема независних истраживања која показују да је она безбедна, наравно да становништво неће рећи, дај купите ту јефтину руску вакцину него ће рећи – чекајте, ако није безбедна, зашто бисмо је куповали“, истиче наша саговорница.
Вакцина – алатка у борби за премоћ
Она напомиње да је у Америци било незадовољство због тога што су их Британци претекли са почетком вакцинације, па је њихов најугледнији имунолог Ентони Фаучи морао да се правда, што је учинио тако невешто да је наљутио Британце.
„Ту влада страховита конкуренција чак и међу најближим савезницима, а питање је може ли се бити ближи него што су то Американци и Британци. Па кад је међу њима избила свађа око тога што су Британци само који дан пре почели да вакцинишу то говори о томе колико се значаја придаје томе која је земља прва успела да вакцинама заштити већи део свог становништва. Ако је тако између Британаца и Американаца можете мислити како се у врховима моћи гледа на кинеску и руску вакцину“, констатује Смајловићева која је врло сликовито повукла паралелу:
Када америчка Национална агенција за безбедност некога прислушкује, што је обелоданио Едвард Сноуден, то сматрају нормалним, али када то њима неко ради то је равно нападу на Перл Харбор, како је то изјавио један конгресмен. Дакле објави рата. На исти тај начин они говоре и о вакцинама. Оне се третирају као и свака друга алатка у борби за премоћ, закључила је саговорница Спутњика.
Да је доношење одлуке да се становништво вакцинише руском вакцином ризичан потез уверио се мађарски премијер Виктор Орбан који је истрпео критике Брисела када је још у новембру најавио да ће користи руску вакцину. Како му је замерено, није поштовао званичну процедуру ЕУ која налаже да свако медицинско средство мора да одобри надлежна европска агенција. А она није ни узела у разматрање вакцину која је прва регистрована у свету. Селекција је, дакле, направљена на старту.
Немам своју, али руску нећу
Чињеница да Немачка неће имати довољно вакцина да стави епидемију под контролу до јесени, упркос томе што је њена компанија Бионтек заједно са америчким Фајзером прави баш у Немачкој, а неће да посегне за руском или кинеском, говори о томе да су разлози таквог потеза геополитички, а не здравствени, пише тамошњи „Шпигл“.
У причу се укључио чак и шеф ЕУ дипломатије Жозеп Борељ који је оптужио руске државне медије за ширење лажних информација о европским и америчким вакцинама против корона вируса, који их, како је рекао, „отворено исмевају“.
И Борељ у кампањи
Шокирана реториком тако високог званичника ЕУ, портпаролка руског министарства спољних послова Марија Захарова је затражила објашњење Брисела, али и оценила да то не може бити другачије схваћено него као покушај нелојалне конкуренције усмерене против Русије и руских вакцина.
Поред Србије, у коју је управо стигло 5.000 доза Спутњика Ве (Sputnik V), њоме ће бити вакцинисано и становништво у Аргентини, Уједињеним Арапскиим Емиратима, Турској, Мађарској и Казахстану.
Политиколог Јелена Вукоичић за Спутњик каже да је однос Запада према руској вакцини оно на шта смо већ навикли на међународној политичкој сцени.
„Политички Запад жели опет да подрије и умањи руски утицај, да покуша да дискредитује Русију, преко дискредитације вакцине. Ми знамо да често њихова борба против Русије делује ирационално, али није ирационална. Заиста, где год може Русија да се критикује, да јој се зада ударац, Запад користи прилику и било је за очекивати да ће то бити и када је у питању вакцина“, нема дилему Вукоичићева.
Ненормална нормалност
С обзиром на то да у свету већ влада велики скептицизам по питању вакцина и њихове безбедности, јер је антиваксерски покрет врло јак, постоји велики број људи заплашених некаквим теоријама завере, каже наша саговрница. Тамо где већ из ко зна ког разлога постоји неповерење према Русима, где је јавно мнење тако креирано да им не верује, напад на руску вакцину је оно што конкуренцији даје предност, објашњава она.
„Зашто се напада само руска – то је на жалост једна прљава политика неких западних земаља на коју смо ми навикли и коју они спроводе дуги низ година и деценија, где су сва средства дозвољена, где искреирате аферу. После се појави инфромација да је све било исфабриковано, али је до тада већ постигнут ефекат и није ни битна истина која је изашла на површину“, истиче Вукоичић за Спутњик, не заобилазећи поред тог политичког и економски моменат јер је вакцина највећи посао у фармацеутској индустрији, где се обрћу огромне паре мерене милијардама долара.
Извор: rs.sputniknews.com
