МОГУЋНОСТИ је прегршт, а на држави је да одлучи да ли ће баш све искористити. Тако би се могло сумирати разјашњење да ли су поред фриленсера и гастарбајтери дужни да плаћају порез у домовини.
Чињеница да су резиденти Србије, наше раднике на привременом раду у иностранству чини и српским пореским обвезницима. Поједини порески саветници објашњавају да то вероватно, ипак, није намера државе. Остаје да се чује и став надлежних.
Порезници су решили недавно и помало ненадано да уберу приходе од наших грађана који, преко интернета, зарађују од клијената у иностранству. Фриленсери, стриктно тумачећи закон, поручили су да су исте намете дужни да плате и гастарбајтери, они који имају пребивалиште или стан и породицу у Србији. То потврђује и порески саветник Милан Трбојевић:
– Порезе и доприносе могуће је плаћати по основу ауторског уговора или осталих прихода, а потенцијално, зависно од висине прихода, и годишњи порез на доходак грађана. Наши грађани који раде у иностранству могу бити ослобођени од плаћања пореза на доходак грађана или дела тог пореза овде, уколико је у земљи где живе плаћен порез на њихову плату, а Србија са том земљом има уговор о избегавању двоструког опорезивања. Но и тада, доприноса за социјално осигурање не могу да се ослободе и дужни су да их плате у обе земље.
Нису сви уверени да ће и држава закон баш овако тумачити. Како објашњава порески саветник Ђерђ Пап, који је и потпредседник УО Удружења пореских саветника Србије, то јесте тачно, али не верује да је то намера надлежних:
– Формално, и гастарбајтери су обвезници, јер су резиденти Србије и тумачење колеге је тачно. Мислим да није намера државе да опорезује оне којима се исплаћује плата у иностранству и који тамо бораве. Опредељење је да се опорезују они којима уплате стижу у Србију. И када би желели да опорезују гастарбајтере, питање је како би утврдили њихова примања, јер она лежу у иностранству. Практично би могли да се опорезују и грађани који раде у иностранству, али остаје да држава изјави шта жели.
БЕЗ ПОРЕЗА НА РОЂАЧКЕ ДОЗНАКЕ
Питање је и да ли ће порезници наплатити државни део и од дознака које примају наши грађани. Чешљајући рачуне, у потрази са уплатама фриленсерима, неминовно ће се видети и ове уплате из иностранства.
– Када виде да уплата стиже од правног лица, јасно је да је реч о исплати зараде – објашњава порески саветник Александра Васић. – Када је реч о дознакама, оне стижу од грађана и то нашег порекла. Оне су попут поклона и ако би се опорезовале, то је стопа од 2,5 одсто, 1,5 одсто у другом наследном реду, док се у првом наслендом реду не плаћа порез. Остаје питање како би се доказивало да је реч о помоћи рођака.
Извор: Новости.рс
