Србија

Морате знати! ОТКРИВЕН ЦЕЛОКУПНИ ПЛАН ВАКЦИНАЦИЈЕ У СРБИЈИ! Половина наше земље добија цепиво у ТРИ ФАЗЕ!

Трећа фаза је резервисана за запослене у образовним установама, есенцијално особље ван медицинског и образовног сектора

Вакцинација против короне у Србији планирана је у три фазе, по приоритетним групама, и то тако да у првој фази буде вакцинисано 10 одсто популације, у другој још десет, а у трећој 30, јер ако би половина становништа била имунизована, стоји у препорукама за вакцинацију против ковид 19 обољења, које је израдио Стручни комитет за имунизацију Министарства здравља.

У првој фази треба да буду вакцинисани запослени у здравственим установама, са највишим ризиком од настајања или преношења инфекције (до 3 одство популације), запослени у домовима за стара лица и другим установама социјалне заштите и старије узрасне групе.

Друга фаза је планирана за особе са комобидитетима који не спадају у старије узрасне групе и за запослене у одрађеним установама од значаја за функционисање друштва.

Просветари

Трећа фаза је резервисана за запослене у образовним установама, есенцијално особље ван медицинског и образовног сектора, запослене у лабораторијама са високим ризиком од инфекције и особе одређеног социјалног статуса. Сведоци смо да вакцинација није кренула од здравствених радника, како је овим документом препоручено, већ од корисника старачких домова. У документу је и назначено да код старије узрасне групе Стручни комитет препоручује да се смањење оболевања д тешких форми болести и умирања постигне имунизацијом становништа у највећем ризику.

Србија, као члан иницијативе за вакцинацију Ковакс, има обавезу да одреди приоритетне групе, стоји у документу у коме се наводи да је општи циљ „вакцинација најмање 20 одсто популације Србије током 2020/21. године“

Дефинисање приоритета

У свим фазама у којима се поред других критеријума за дефинисање приоритета (нпр. старост) укључује и присуство коморбидитета (хроничне болести које представљају посебно висок ризик од настанка тешке болести ковид-19 и смртног исхода), у обзир се узимају следеће групе болести:

1. малигна обољења

2. хронична обољења срца и крвних судова

3. хронична бубрежна обољења и дијализа

4. дијабетес (тип 1) – особе на инсулинској терапији , све особе са дијабетезом и великом глукозном варијабилношћу, коефицијент варијације 36%

5. хронична обољена јетре

6. хронична обољења плућа

7. стања имуносупресије, укључујући и трансплантацију органа

8. неуролошка обољења, укључујући и центроваскуларна обољења

9. гојазност (БМИ > од 40кг по метру квадратном)

10. резистентна хипертензија са вредностима крвног притиска > 140/90 мм Хг упркос трострукој комбинацији хипертензива

 

 

 

 

 

 

 

Извор: Еспресо.рс/Курир.рс

СРБИЈА

РУСИЈА

СВЕТ

ПРАВОСЛАВЉЕ