Нови сој корона вируса појавио се прво у Великој Британији, а онда и у још неким земљама Европе изазвао је велику панику.
Вест из Велике Британије, Холандије и Италије да је коронавирус мутирао је вест за радио, телевизију, штампу, медије. То није вест за вирусологе, јер они јако добро знају да овај вирус као други вируси константно мутира, каже за РТС вирусолог проф. др Нада Куљић Капулица.
Гостујући у Београдској хроници професор Куљић Капулица каже да када говоримо о новом вирусу познато је да су мутације присутне од првог дана као и нове варијације.
Вирус се није значајно променио
Према њенима речима све лабораторије света, које могу да детектују мутације, рекле су сложно и научници су се арбитарно сложили, без обзира на многобројне мутације, да се вирус није значајно променио, није постао опаснији, смртоноснији, не даје жешћу болест.
Професорка Капулица каже да су европски и светски званичници објавили да је прва варијанта вируса описана још у Кини, а више од 10 земаља Европе је регистровалао варијанте.
То што је сад дошла нова варијанта, објашњава докторка, не мора да значи ништа битно зато што се зна да је генетски склоп овог вируса такав да се не мења тако брзо.
„Да бих то доказала недавно сам прочитала да је први хумани коронавирус који је откривен 1965. године, његов геном је упознат после 40 година. Тада је урађена мапа генома тог првог вируса и вируса 2001. године који је изазвао епидемију у Нормандији. Научници су се изненадили када су видели да су за 40 година у том вирусу описане само две варијанте и шест значајних мутација. То само потврђује да су коронавируси доста стабилни“, објашњава вирусолог Нада Куљић Капулица.
Додаје да су коронавируси доста стабилни по питању свог генома. Код њих нису распрострањене мутације, да се вирус мења, да буде жешћи него је остао исти.
„Колико се зна пи-си-ар тестови ће остати исти и они ће детектовати вирусе. Вакцина ће бити корисна зато што треба да дође до драстичне промене у оном делу вируса који се налази у вакцини, на која се ставрају антитела“, сматра Капулица.
Истиче да не морамо сви да оболимо од коронавируса али да би се изборили са вирусом, добар део популације треба да има антитела и на тај начин се ствара штит и вирус онда нестаје.
Човек добија битку против короне
Докторка Куљић Капулица објашњава да човек са свим својим механизмима одбране добија битку против короне.
„Наш имуни систем је вишеслојан. Имате и антитела и ћелијску одбрану која је јако битна и најзначајнија у вирусним инфекцијама а имате и генетске предиспозиције од којих су неке познате а неке нису“, каже докторка.
„Масовност обољевања је велика и ако ћу упоредити праву класичну борбу са борбом вакцине против коронавируса то је као да смо добили С-200, С-300 ракетни систем. Ми смо то добили вакцином. Вакцина ће страховито да помогне у тој борби са коронавирусом. Она ће бити само један сегмент у тој борби и морамо да користимо сва расположива средства да би ово победили“, истиче професор Куљић Капулица.
Наглашава да ће начин вакцинације, приоритетне групе и избор вакцине одредити епидемиолози.
Када читате у вирусологији о одређеном вирусу последње странице пишу о вакцини.
„Пошто смо доспели у фазу вакцине претпостављам да пишемо другу половину или последње странице за овај вирус“, поручује вирусолог проф. др Нада Куљић Капулица.
Извор: РТС
