Исплату обештећења које не прелази износ од 1.000 евра могло би за сада да очекује око 1.500 наследника имовине одузете после Другог светског рата, кажу у Агенцији за реституцију. То није коначан број и он ће свакако бити већи, јер Агенција свакодневно доноси нова решења о обештећењу.
Ивана Живковић из Агенције за реституцију каже за Тањуг да ће износи обештећења који не прелазе 1.000 евра бити исплаћени у новцу и то у целости у 2022. години. Објаснила је да је то најзначајнија измена Закона о враћању одузете имовине и обештећењу.
Изменама је прецизирано да се за кориснике реституције којима по основу правноснажног решења о обештећењу припада обештећење које не прелази износ од 1.000 евра и оно се по кориснику врши искључиво у новцу, исплатом целокупног износа, и то 31. марта наредне године у односу на годину у којој је акт Владе ступио на снагу.
„Свим подносиоцима захтева којима је правоснажним решењима Агенције за реституцију утврђен износ обештећења до 1.000 евра, тај износ ће добити у готовом новцу, а не у обвезницима као сто је до сада било предвиђено“, рекла је Живковић.
Навела је да Агенција решења о обештећењу доноси свакодневно, а да она постају правноснажна 15 дана од дана њиховог доношења, уколико нема жалбе на такво решење.
„Број ће се свакако повећавати свакога дана, јер се свакога дана раде решења и свакога дана она постају правноснажна. Након правноснажности решења и након усвајања измена закона, око 1.500 лица би у 2022. могла да добију износ обештећења у целости уколико је до 1.000 евра по подносиоцу захтева“, објашњава Живковић.
Прецизирала је да, уколико је у једном решењу више подносилаца захтева, односно више законских наследника бившег власника, и уколико је за сваког од њих одређен износ до 1.000 евра, сви они ће добити тај износ у готовом новцу. Обвезнице за обештећење би требало такође да се емитују 2022. године, а Живковић каже да би најпре Влада требало да утврди коефицијент обештећења.
Објаснила је да је то заправо проценат који се множи са износом обештећења и на основу чега се утврђује тачан износ обештећења који ће корисник реституције да добије.
Навела је и да ће након правноснажности решења којим се утврђује тачан износ обештећења, бити донет акт Владе Србије којим ће се утврдити укупан број решења и укупан износ обештећења.
„За сва решења која би постала правноснажна до 30. јуна текуће године, до 30. септембра те исте године доносио би се акт Владе којим би се утврђивао износ обешетћења и емисија и начин емитовања обезвница“, појаснила је Живковић и додала да би се онда наредне године у односу на тај акт Владе исплаћивале обвезнице на рок од 12 година.
Старијима од 70 година обвезнице ће се, каже Живковић, исплаћивати у року од пет година, а старијима од 65 година износ обвезнице ће се исплаћивати на рок од 10 година.
Подсетила је да је Агенцији за реституцију укупно поднето више од 75.000 захтева за враћање имовине, а да је Агенција до сада донела више од 3.000 решења о праву на обештећење.
Она, међутим, објашњава, да ће се можда доносити решења за обештећење и за оне подносиоце захтева којима је нека непокретност враћена у натуралном облику.
„И у тим решењима ће се можда доносити решења о праву на обештећење, уколико је остала нека непокретност која не може да се врати у натуралном облику“, рекла је Живковић.
Извор: Тањуг
