Берлин — Пут од „нигде до никуда“ Црну Гору кошта толико да кинески кредит може да врати само новим задуживањима, пише „Ноје цирхер цајтунг“.
Истовремено „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ анализира субвенционисање угља у региону, преноси ДW.
Швајцарски „Ноје цирхер цајтунг“ у тексту под насловом „Ауто-пут од нигде до никуда“ пише о градњи ауто-пута од границе Црне Горе са Србијом до луке Бар
Лист подсећа да планови о изградњи те цесте нису нови, започели су још у време Тита. Али тек са проглашењем независности Црне Горе 2006. постало је конкретно. Тако је 2014. концесија додељена кинеској корпорацији Роад анд Бридге (ЦРБЦ), при чему је Кина дала на располагање и кредит – у почетку је реч била о 800 милиона евра, али је цена радова у међувремену нарасла на 1,3 милијарде.
„Западне студије о изводљивости су у прошлости изразиле сумњу о исплативости огромног и скупог пројекта у земљи са само 650.000 становника. Али ипак је градња започета. (…) Сада би Црна Гора могла да постане следећа жртва кинеске дужничке дипломатије. Још 2018. је амерички труст мозгова Центер фор Глобал Девелопмент земљу уврстио у ону групу којој прети опасност да због кинеских кредита дођу у ситуацију да не могу да плаћају дугове“, пише швајцарски лист.
„Према наводима Међународног монетарног фонда, 2019. је задужење црногорске државе износило 80 одсто укупног буџета, а ове године би то могло да нарасте и до 93 одсто. Четвртина тих дугова се односи на Кину, и тај удео стално расте“, додаје се у тексту у листу „Ноје цирхер цајтунг“.
У тексту се подсећа да Кина у оквиру стратегије „Један појас, један пут“ широм света инвестира велике суме новца у инфраструктуру.
„У Црној Гори је овог лета Кина по инвестицијама претекла Русију. За време владавине Мила Ђукановића постајала је све већа зависност од такозваног корозивног капитала, дакле новца из ауторитарних држава који се додељује без уобичајених контролних механизама правне државе. То има везе са системом владавине овог дуговечног владара, али и са мањком алтернативе. Црној Гори, као земљи која није чланица ЕУ, врло је ограничен приступ новцу из структурних фондова Уније“, наводи се у тексту.
Лист анализира и рачуницу Кине: „Пекинг на тај начин обезбеђује приступ стратешкој инфраструктури, а индиректно и могућност политичког утицаја. Зато кинески кредитори, за разлику од Европљана, не постављају питања о исплативости неког пројекта или о транспарентности. Најважнији црногорски партнер Кинеза је Бемаx, фирма за коју се каже да је тесно повезана са Ђукановићевом партијом.“
Притом кинески кредити нипошто нису повољни. „Држава сноси ризик промене девиног курса, а за спорове је надлежан суд у Хонгконгу. А прича се да у уговору постоји и клаузула по којој Кина добија право коришћења земље у Црној Гори, ако држава не буде у могућности да врати дугове. Кина је већ показала занимање за луку Бар. На сличан начин је лука Хамбантота на Шри Ланки доспела под кинеску контролу.“
Нова црногорска влада тражи начин како да отплати рате кредита – само следеће године она износи 67,5 милиона долара. Тренутно су различите опције на столу, од нових задужења код ММФ-а, до продаје дугова страним инвеститорима.
Али сви посматрачи се слажу око тога да Црна Гора без помоћи споља те дугове неће моћи да плати. Пре неколико дана је Подгорица узела нови кредит код западних банака у износу од 750 милиона евра.
„А шта ће да буде са ауто-путем?“, пита се аутор текста. „Прва деоница од 41 километра би требало да буде завршена следеће године. Али нико не зна шта ће бити са другим деловима. Чак и за нужне прилазне путеве потребно је да се нађу нови кредити. Ако то не успе, овај пројекат ће коначно да постане оно како га у Црној Гори већ многи називају: ауто-пут који од нигде води никуда“, пише „Ноје цирхер цајтунг“.
Ко све субвенционише угаљ
Лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ у тексту објављеном у економској рубрици под насловом „Тамо где се субвенционише угаљ“ пише о европским земљама које још увек одвајају велика државна средства за финансирање производње и коришћења угља у енергетици.
Недавно је наиме директор Европске енергетске заједнице Јанез Копач јасним речима критиковао Србију, Босну и Херцеговину, Албанију, Црну Гору, Северну Македонију, тзв. Косово и Украјину – јер субвенционишу вађење угља и увелико га користе за производњу енергије.
„Поглед на статистику показује колико су ове државе у производњи електричне енергије зависне од угља: на тзв. Косову је то 95 одсто, у Србији 66 одсто, у Босни и Херцеговини 60 одсто, а и Украјина и даље има 26 одсто удела у потрошњи. И при том није тако да би тај удео с годинама био све мањи. У Србији и БиХ се чак планирају нове термоелектране на угаљ, у Украјини се постојеће прилагођавају за рад још у наредних 25 до 30 година“, наводи франкфуртски лист.
Те државе, које су, са изузетком тзв. Косова, све потписале Париску конвенцију о клими, тај угаљ потпомажу стотинама милиона евра сваке године, наглашава се даље у тексту.
„Копач, чија Енергетска заједница жели да у енергетској и климатској и ван граница ЕУ уведе стандарде ЕУ, рачуна да су Украјина и земље западног Балкана 2018. и 2019. производњу електричне енергије коришћењем каменог угља и лигнита директно субвенционисале са 900 милиона евра – највише у Украјини, 751 милиона евра, а потом у Србији са 88 милиона евра, и Босни и Херцеговини са око 40 милиона.“
„Уз те директне субвенције владе дају индустрији угља и гаранције за кредите. Само 2019. је то било у износу од око две милијарде евра. Врло често ту се заправо ради о прикривеној помоћи државе, што је иначе забрањено Уговором о Енергетској заједници. Тај проблем је Европској комисији познат, али се до сада нико за то није интересовао“, пише у тексту.
Да би се то променило, Светска банка и друге међународне финансијске агенције покренуле су иницијативу са циљем да се помогне Србији и другим земљама региона и Украјини да одлучније крену у правцу обновљивих и еколошки прихватљивих извора енергије.
Тако је крајем прошле недеље је са радом почела такозвана „Платформа“. „Она би требало да делује заједно са већ постојећом иницијативом ЕУ ‘Региони угља у транзицији’ која располаже са више десетина милијарди евра. Циљ је да се оствари ‘праведна транзиција’. То значи састављање планова за затварање рудника угља и електрана, организовање помоц́и за погођене људе, општине и компаније. Само на западном Балкану од угља наиме живи око 30.000 људи из, у Украјини око 40.000.“
Средства за финансирање те нове платформе требало би да дођу од Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Већ у прошлости је та банка финансирала изградњу соларних електрана и електрана на ветар јачине од око 500 мегавата. Деломично су нови паркови ветрењача настали на површини некадашњих рудника угља.
Извор: DEUTSCHE WELLE
