Рим — Микроорганизми су све отпорнији на лекове и тај проблем би могао да постане извор нове пандемије.
То би могао да постане проблем са озбиљним импликацијама по здравље људи, пољопривредно-прехрамбене системе и економију, упозорила је агенција УН-а за храну и пољопривреду ФАО.
Микроорганизми су све отпорнији на лекове, а процес убрзава све раширенија употреба средстава за њихово уништење код људи, животиња и пољопривредних култура, истакла је ФАО поводом Светске недеље свести о заразним болестима која се обележава од 18. до 24. новембра.
Најмање 700.000 људи годишње умре од заразних болести дисајних путева, мокраћног система и полно преносивих болести, које је због отпорности узрочника на лекове све теже лечити, подсећа агенција Уједињених нација.
Отпорност на лекове све је присутнија и у пољопривредно-прехрамбеним системима и прети глобалној сигурности хране, утврдила је ФАО, преноси Јутарњи лист.
„Широм света људи, животиње и биљке већ умиру од инфекција које се не могу лечити чак ни најјачим антимикробним лековима“, наглашавају.
„Ако се проблем отпорности микроорганизама на лекове не реши, следећа пандемија с којом ћемо се суочити могла би да буде бактеријска и пуно смртоноснија, због лекова који више не делују“, изјавила је заменица главног директора ФАО Марија Хелена Семедо.
Отпорност микроорганизама на лекове спада међу глобалне претње, потенцијално опасније од коронавируса, закључују у ФАО.
Чиста вода, добра храна
Прехрамбени и пољопривредни сектор имају кључну улогу у решењу тог проблема јер се у многим деловима света антимикробна средства пуно више користе у узгоју животиња, него у заштити људског здравља.
Процес појачава снажан раст потражње за храном због све бројније људске популације, а научници не могу да држе темпо и истом брзином осмишљавају нове лекове, па су у опасности глобални систем прехране, сигурност хране, здравствени системи и економија, наглашава ФАО.
Агенција ће зато 23. новембра оформити тим стручњака, укључујући пољопривреднике, ветеринаре, епидемиологе и научнике који ће тражити решења у пољопривредном сектору и политици, усмерена на примеренију упорабу антимикробних средстава и учинковито спречавање болести.
У међувремену сугеришу пољопривредницима и актерима у прехрамбеном ланцу да темељно перу руке, одећу и обућу и радне површине прие и након контакта са животињама и производима. Морају такође водити рачуна о здрављу животиња које би требало да живе без стреса.
Важне су и чиста вода те добра храна за животиње, коју треба држати на сувом и заштитити је од глодара, птица, буба и других животиња које могу преносити бактерије.
Поука ковида
У ФАО наглашавају и да би употреба пестицида требало да буде задње решење, кад се исцрпе сва друга.
Потрошачима препоручују да добро термички обраде храну и да је не подгревају. Температура у хладњачама и у транспорту мора бити на одговарајуће ниском нивоу, посебно кад се ради о сировом месу.
Од политичара ФАО тражи да борбу против отпорних микроорганизама прогласе приоритетом и да хитно дефинишу мере решавања тог проблема, у сарадњи са свим заинтересованим актерима, како би стратегије и закони били што учинковитији.
ФАО-ва иницијатива укључује и Светску организацију за здравље животиња (ОИЕ) и Светску здравствену организацију (WHO) које би требало да помогну земљама у сузбијању отпорних сојева микроорганизама, циљајући на јединствени приступ проблему.
„Ковид 19 показао нам је да здравље људи, животиња и околине никад у историји није било тако тесно испреплетено као што је данас“, наглашавају у ФАО.
Извор: ЈУТАРЊИ ЛИСТ
