Протеклих недеља многе земље Европе одлучиле су да се затворе због наглог пораста броја новооболелих од корона вируса и све лошије епидемиолошке ситуације.
Са друге стране, у Србији се, такође, бележи драматичан пораст броја заражених, али за сада се према свим информацијама која долазе од надлежним не размишља о полицијском часу или карантину. Ни у Србији, па ни у региону где је ситуација такође изразито неповољна.
Међу онима које су се одлучиле на оштрије мере и полицијски час су Немачка, Аустрија, Италија, Француска, Шпанија, Белгија, Велика Британија, Грчка, Хрватска, Белорусија, као и Монако.
Ако посматрамо ситуацију у комшилуку, па и шире, отворено је питање да ли ће и наш регион поново доћи у ситуацију да се уведе карантин. Баш то је и главна стрепња за већину становника Србије – полицијски час, али има и оних који сматрају да је таква мера „једини спас“ те су и за њено хитно увођење.
Када је време за карантин?
Када је у мају укинуто ванредно стање, такозвани Конов коефицијент износио је око 5 одсто, а тај број представља проценат броја заражених у односу на број тестираних за 24 часа.
Да би могли да кажемо да је ситуација са епидемијом мирна и да заправо имамо спорадичне случајаве зарезе, тај проценат треба да износи 0,5, док све преко 2,5 брине епидемиологе.
Да сада разлога за забринутост имамо потврђује и то да је овај параметар достигао вредност од 23,9 одсто, што је убедљиво највећи износ од почетка епидемије, те јасно показује колико је ситуација лошија него раније.
Попуњени болнички капацитети
Како последњих дана бележимо рекорде када је реч о броју заражених, те се и болнички капацитети попуњавају, а према подацима Института „Батут“ број хоспитализованих лица, закључно са јучерашњим даном је 2.307.
Према последњем пресеку у Србији је тренутно на респираторима 77 особа, што је за три више него претходног дана. Ако се тренд раста настави, свакако да разлога за бригу има.
Опасност прети и од локалних жаришта
Затварање градова, односно увђење карантина на локалном нивоу није лако примењива мера, а данас готово да нема места које није жариште.
Београд је последњих недеља највеће жариште у нашој земљи, а у претходних 24 сата забележено је 40 одсто од укупног броја, што је када се претвори у бројке 1.084 нових пацијената.
На неславном другом месту налази се Крагујевац где је за само један дан регистровано чак 230 нових случајева, док је на трећем месту Нови Сад са 213.
Следи Ваљево са 87 нових случајева, док је у Зрењанину регистровано 58, а каква је ситуација у осталим местима прочитајте овде.
Због ескалације короне на столу ће већ наредних дана бити СТРОЖЕ МЕРЕ
Забрањено је окупљање више од пет људи, у затвореним и отвореним просторима, мада уз бројне изузетке, док су средњошколци и ђаци из Војводине добили непредвиђени јесењи мини распуст од 11. до 15. новембра.
Ове мере донете су на састанку Кризног штаба који је одржан у петак, али би нове, по свему судећи, могле да буду на столу чланова овог тела већ наредних дана! То је обелоданио и градоначелник Београда др Зоран Радојичић.
– Локални кризни штабови могу да доносе индивидуалне одлуке, али Београд с обзиром на своју величину те одлуке доноси заједно са Републичким кризним штабом. Ново заседање Кризног штаба је заказано за почетак следеће недеље и у складу са ситуацијом доносићемо одређене мере. Једна од сугестија је да се у угоститељским објектима смањи гласноћа музике, јер она подстиче госте на гласно причање и на тај начин појачано ширење заразе – рекао је Радојичић.
Друга мера која би могла да буде поново предложена, а коју сви покушавају да избегну, свакако је скраћивање радног времена кафића и других угоститељских објеката.
– Са одлуком о евентуалном скраћењу радног времена угоститељских објеката, или њиховом затварању, сачекаћемо два-три дана – рекао је синоћ председник Србије Александар Вучић.
Струка је и даље против полицијског часа, али др Бранислав Тиодоровић напоменуо је могуће „селективно затварање“.
„Не очекујем неке посебно ригорозне мере, јер не мислим да нам је икакво затварање неопходно у правом смислу те речи. Ми се налазимо у ситуацији да ћемо морати добро да промишљамо сваки дан и цео тим који се овим бави и медицински и економски мора да брине да успостави тај баланс који је неопходан између економије и здравља, јер без економије нема ни очувања здравља“, рекао је др Тиодоровић.
Извор: Курир.рс
