Мађарски премијер Виктор Орбан хоће да стави вето на буџетски пакет ЕУ и Фонд за обнову у време короне.
Он се противи планираном механизму владавине права, којим би се санкционисало кршење основних вредности ЕУ, пише Дојче веле.
О томе се месецима расправљало у Европској унији. Коначно, уследио је компромис који се заснива на иницијативи Немачке: реч је о такозваном механизму владавине права којим ЕУ може финансијски да санкционише државе-чланице ако крше уставне норме и основне вредности Уније.
Механизам би требало да буде усвојен заједно са новим буџетом ЕУ и Фондом за обнову у време короне. Око тога се ових дана сложила вец́ина земаља ЕУ.
Мађарска и Пољска, због којих је ЕУ уопште започела расправу о механизму владавине закона, жестоко су томе успротивиле, од самог почетка.
Због тога је – супротно првобитним плановима – механизам знатно ослабљен: да би Комисија ЕУ могла да наметне санкције некој земљи потребно је одобрење квалификоване већине петнаест држава чланица са укупно најмање 65 одсто становништва ЕУ. То није незнатна препрека. Тако сада стоје ствари.
Али Виктору Орбану чак и овај компромис иде предалеко па је рекао да ће Мађарска због тога ставити вето на нови буџет ЕУ.
У писму председнику Савета ЕУ Шарлу Мишелу, председници Европске комисије Урсули фон дер Лајен и актуелном немачком председништву Савета ЕУ, Орбан је написао да Мађарска „није могла да постигне једногласност“ о буџетском пакету ЕУ.
Орбан је критиковао планирани механизам владавине права као „нејасно дефинисан“, те зато нуди могуц́ност политичке злоупотребе.
Политичари који „Сорошу једу из руке“
Сличну изјаву Орбан је претходно дао у свом редовном седмичном обраћању на радију. Притом је загазио и у теорије завере: механизам владавине закона је идеја америчког милијардера Џорџа Сороша који је још одавно предложио финансијске санкције за државе ЕУ које одбију да приме мигранте.
Орбан је рекао да су политичари који Сорошу „једу из руке“ сада спровели његов план.
Могуће је да у вези са ветом Орбан може да рачуна и на Пољску: премијер Матеуш Моравјецки је прошле недеље изјавио да не жели да гласа за механизам владавине закона. Међутим, Моравјецки није говорио о вету на читав пакет буџета ЕУ и Фонд за обнову у време короне.
Ако Орбан уложи вето, онда би ЕУ запала у нову озбиљну кризу – и то усред другог таласа пандемије короне чије се последице још не могу предвидети.
За сада није јасно да ли бриселске и берлинске дипломате траже компромис са Орбаном.
У сваком случају – без Мађарске нема буџетског пакета ЕУ. Већина држава ЕУ може да одлучи само о посебном Фонду за обнову у време короне.
Владање декретима
Међутим, Орбан и његова влада тренутно врло јасно показују да нису спремни на компромис и да генерално не желе да праве компромисе око антидемократске трансформације Мађарске.
У уторак (10. новембра) мађарски парламент гласао је – баш као и на пролеће – да Орбану и његовој влади да посебна овлашћења због пандемије короне. Али, овај пут је то ограничено на деведесет дана, због чега је већина опозиције дала сагласност.
У том периоду Орбан може да влада декретом. На пролеће је то овлашћење користио за много тога што није имало никакве везе са борбом против пандемије, него је било усмерено против опозиције или за фаворизовање њему блиских пословних људи.
Убрзо након гласања, његова влада изнела је план за још једну измену Устава Мађарске – девету у девет година.
Притом је велико узбуђење у јавности изазвао планирани хомофобни амандман на Устав, односно на чланак о браку и породици где би требало да се дода: „Мајка је жена, отац мушкарац“.
Слободни, али неправедни избори
Орбан и други политичари у влади Мађарске често се истичу делом крајње дискриминишућим, хомофобним изјавама, на пример класификујући хомосексуалце као педофиле или им ускраћујући једнака права као „нормалним“ грађанима.
Могуће је да се код овог хомофобног уставног амандмана више ради о томе да се скрене пажња јавности са другог амандмана – којим се предвиђа да све одредбе о јавним фондацијама и њиховој имовини парламент мора донети двотрећинском већином. Ово би могао бити својеврсни сигурносни механизам за нетранспарентне одлуке Орбанове владе о тим фондацијама.
На пример, Матијас Корвинус Колегијум, нека врста елитне кадровске школе Орбановог система, недавно је на потпуно нетранспарентан начин добила милијарде владине имовине, између осталог у виду деоница и некретнина.
Такође у уторак – тачно минут пре поноћи – Орбанова влада је парламенту у којем његова странка има двотрећинску већину, на разматрање дала измену изборног закона. Следећи парламентарни избори у Мађарској се одржавају 2022.
У мешовитом бирачком праву Мађарске са директним кандидатима и партијским листама, та измена јача једину велику странку – Орбанов Фидес – и још више слаби почетну позицију мањих партија.
Како би имале право да се кандидују са партијском листом, странке би између осталог убудуће морале да постављају појединачне кандидате у 50 уместо као до сада у 27 изборних јединица. То би учинило још јаснијим оно што независни мађарски изборни стручњаци већ дуго критикују: иако су избори у Орбановој Мађарској још увек слободни, предуслови за њихово одржавање постају све неправеднији.
Извор: DW
