Кућна изолација, самоизолација, карантин, кућни карантин – неки су од термина које смо у осам месеци колико корона вирус постоји у Србији небројано пута чули. Ипак, многима није било јасно какве су разлике и шта тачно ови термини значи, као ни шта треба да раде када им једна од тих мера и буде прописана. Нови Закон о заштити становништва од заразних болести који је сутра у Скупштини требало би да стави тачку на све недоумице.
У измењеном Закону јасно је дефинисано како треба поступати у којој ситуацији, која су овлашћења надлежних, али и прописује ко и у којим условима треба да иде у кућну изолацију, а ко у кућни карантин.
„Блиц“ је издвојио тај део Закона и разјашњавамо све досадашње недоумице.
Кућна изолација
Како стоји у новом Закону кућна изолација је мера којом се налаже лечење у кућним условима и ограничава слобода кретања оболелим од заразне болести који су оболели, али код којих није утврђено присуство ниједног симптома или знака заразне болести.
Такође, кућна изолација се прописује и оболелим од заразне болести код којих тежина болести не захтева лечење у болничким условима, током периода заразности.
Ова мера се примењује када је у току епидемија заразних болести од већег епидемиолошког значаја, какав је сада случај са корона вирусом и у складу је са законима и другим прописима.
Ову меру прописује доктор медицине специјалиста за инфективне болести или други доктор у складу са наредбом министра, о чему обавештава епидемиолога територијално надлежног института, односно завода за јавно здравље или друге надлежне здравствене установе.
Ближе услове и начин одређивања мере, органе, односно службе задужене за контролу и начин вршења контроле поштовања мере кућне изолације прописује Влада, стоји у овом закону.
Карантин у кућним условима
Карантин у кућним условима је мера којом се ограничава слобода кретања лица и налаже праћење здравственог стања здравим лицима која су била или за која постоји сумња да су била у контакту са лицима зараженим од заразне болести.
Мера карантина у кућним условима такође се се примењује у току епидемија заразних болести од већег епидемиолошког значаја.
У овом случају специјалиста епидемиологије надлежног завода, односно института за јавно здравље или друге надлежне здравствене установе је тај који одређује која лица ће ићи у карантин у кућним условима.
Даље, он обавештава санитарног инспектора о лицима којима је потребно одредити меру карантина у кућним условима како би инспектор донео одговарајуће решење.
Потом се лицу које треба да иде у карантин дају објашњена о начину понашања и свему што је неопходно да зна да би поменуту меру поштовао.
Када је реч о дужини трајања карантина у кућним условима оно је у складу са дужином трајања максималне инкубације одређене заразне болести, почев од момента последње изложености извору инфекције.
Карантин за путнике и децу
Мера карантина у кућним условима може се применити и према путницима у међународном саобраћају који улазе у Републику Србију из државаса неповољном епидемиолошком ситуацијом.
Запосленим лицима којима је одређена мера карантина у кућним условима, за време проведено у карантину у кућним условима припада одговарајућа накнада зараде, односно плате, у складу са законом, а решење санитарног инспектора о одређивању мере карантина истовремено представља и потврду о спречености за рад док та мера траје.
Ако се мера карантина у кућним условима одређује детету које није навршило 14. годину живота или лицу које није у стању да се само стара о себи и о заштити својих права и интереса, решење се издаје родитељу, односно старатељу.
Родитељу, односно старатељу детета предшколског узраста или лица које не сме да буде остављено без надзора по закону, решење санитарног инспектора истовремено представља и потврду о спречености за рад док траје мера карантина у кућним условима одређена тим решењем.
Извор: Блиц
