Горан Шарић као истакнути познавалац историје Балкана каже да колико год на Косову и целом Балкану копамо далеко у прошлост, наилазимо на српске трагове
Суживот Срба и Албанаца преко је потребан, али он се не може градити на лажима, а то што Албанци тренутно раде није само крађа, то је силовање историје, рекао је хрватски теолог и историчар из Ријеке Горан Шарић.
На покушај Албанаца да оспоре присуство Срба на простору Косова и Метохије, Горан Шарић као истакнути познавалац историје Балкана каже да колико год на Косову и целом Балкану копамо далеко у прошлост, наилазимо на српске трагове.
Упитан да ли пропаганда може да ускрати Србима право наслеђа на Косову, као и зашто се краде српска историја, хрватски историчар каже у интервјуу за КосовоОнлајн да је то “силовање историје”.
“То што они раде није само крађа, то је силовање историје. Кад украдете нечију територију, потребно је крађу прикрити ‘историјским правом’. Марк Твен каже да док истина обује ципеле, лаж пропутује пола света. Ових дана поједини албански историчари путују светом и тврде да су Албанци хиљадама година на Балкану, да су Немањићи албанског порекла и да Срби нису постојали пре Вука Караџића. Што је већа истина, већа лаж је потребна да је сакрије”, каже он и додаје:
“Ти албански историчари подсећају на онај виц о грбавцу који је пустио браду, да га више не зову грба него брада. Суживот Албанаца и Срба преко је потребан, али он се не може градити на лажима”.
На питање ко су аутохтони становници Косова, Шарић наводи да је реч о народу у античким изворима названим Дарданци, мада се не зна како су они сами себе звали.
“Грчки и римски аутори нису склони тим староседеоцима Косова. Описују их са презиром и мржњом, која је карактеристична и за касније описе Срба. Тако пишу да су Дарданци дивљаци и да се купају само три пута у животу, приликом рођења, на венчању и на сахрани. Заправо се не ради о нехигијени него о обредним купањима. Занимљиво да се исти обичај обредног купања задржао код Срба до данашњих дана. То је врло важна паралела између Срба и Дарданаца и један од бројних доказа који показују да су Срби потомци античких становника Косова”, рекао је Шарић за КосовоОнлајн и додао:
“Познати град у држави Дарданаца звао се Била Зора што на српском значи ‘бела зора’, синтагма која се и данас користи. Најпознатији дардански краљ био је Грабо из племена Грабића. Код Срба и других јужних Словена још увек постоје презимена Грабар, Грабовац, Грабарић, Грабаревић и Грабовић, као и разна места са називима Граб или Грабић. И сама реч је словенска, повезана са појмовима ‘граба’, ‘гроб’, ‘гробница’, ‘гробље’, ‘гребати’, ‘грабље’, ‘грабити’…”.
Шарић наводи да колико год на Косову и целом Балкану копамо далеко у прошлост, наилазимо на српске трагове и да је на овим просторима у време Римског царства постоји бар шест племена која у свом називу имају основу “сер” или “сар” – Серви (Лимиганти), Серрети, Серапилли, Сарди, Сардеати и Сармати и додао да изгледа да је Косово било света земља за становнике Балкана још у млађем каменом добу, у време тзв. Винчанске цивилизације.
“Једино винчанско насеље које је било утврђено било је Валач на Косову. Тамо смо нашли јако пуно култних предмета из тог периода што указује да је цело подручје имало духовну важност. Тако је остало и хиљадама година касније јер 1313. у Светостефанској повељи краљ Милутин поклања Валач манастиру Бањска, што сведочи о религиозном континуитету”, рекао је хрватски историчар.
Шарић наводи да се Албанци појављују на Балкану појављују у 11. веку, по свој прилици као пратеће трупе ромејског војсковође Георгиуса Манијака, али на Косово долазе касније, први албански досељеници пристижу непосредно пре доласка Турака.
“У време првих векова Османлијске власти албанско присуство на Косову било је на нивоу статистичке грешке, све до краја 17. века и Аустријско-Турског рата кад је царска аустријска војска продрла до Приштине. Срби стају на њену страну, али се у јануару 1690. царска војска повлачи и оставља Србе на милост и немилост Турака. Тада патријарх Арсеније ИИИ Чарнојевић са десетинама хиљада Срба креће према Београду, а читава села остају пуста. Број Албанаца постепено расте, али ће Срби упркос прогонима и исељавањима на Косову остати већинско становништво све до почетка 20. века”, наводи он.
Шарић каже и да су Дечани српски, као и сви остали манастири и цркве на Косову, додајући да их је подигао српски краљ Урош ИИИ Дечански, у време док Албанци још нису ни живели на Косову.
“Зашто је средиште српске патријаршија 1253. године премештено из Жиче у Пећ? Зато што је Косово тада центар српске државе, етнички чисто српско подручје, док су до Краљева могли упасти Кумани, Монголи или Мађари”, наводи хрватски историчар.
Извор: Мондо
