Виолентина Томић Ашковић из Свилајнца одлучила је да тужи мајку Верицу Ашковиц из Врњачке Бање због сумње да ју је украла из породилишта пре 42 године! Виолентина тврди да има доказе да је отета одмах ро гођењу и Верица, која ју је одгајила, није њена биолошка мајка?!
Припремним рочиштем, јуче је у Вишем суду у Краљеву почело суђење, што је први случај овакве врсте у историји српског правосуђа! Виолентина за Информер каже да верује да ће доказима успети да убеди и суд да јој Верица није мајка, што ће бити значајан корак у разоткривању афере несталих беба, која годинама тресе Србију.
Непостојећа жена
– Откад знам са себе, знам да ми Верица Ашковић није права мајка. До првог ваљаног доказа дошла сам тек кад сам напунила 18 година. Једноставно, расла сам уз жену која ме није волела. Константно сам у њеној куци била злоставијана, тучена, омаловажавана и понижавана. Гледала сам какав однос имају друге мајке према својој деци и већ пре поласка у школу увидела сам да у њеном и мом односу многе ствари не штимају. Са друге стране, према мом три године млађем брату, који јесте њен биолошки син, и те како је био видљив тај мајчински инстинкт. Како сам расла, ситуација између мене и ње постајала је све неподносљивија и било ми је јансо да ме не гледа као ћерку – прича Виолентина.
Наводи да је једном док је смишљала план како да се додвори мајци и буде јој добра ћерка, негде пред пунолетство, први пут у новинама налетела на причу о једној породици која је сумњала да је беба укгадена у породилишту и препродана.
– Тада сам први пут питала мајку да ли ме је она родила. Настао је пакао, хистерија.. – прича она.
Каже да је ускоро схватила и зашто се мајка тако понела.
– Када сам напунила 18 година, рекла сам мајци да желим да извадим личну карту. Била јако уплашена. Рекла ми је да то нећу моћи да урадим и да никад нећу сазнати истину. Спаковала сам се и отишла у полицију, а да она то није ни знала и рочело је да се одмотава клупко наше очигледно прљаве породичне тајне. У полицији сазнајем да немам извод из матичне књиге рођених, нити држављанство, да сам за њих неростојећа жена.. Одлазим у општину, налазе ми некакав полупопуњен извод из матичне књиге, где су ми као родитељи уписани Верица и мој отац, али њихових матичних бројева нема. Пише на њему моје име, а на месту и датума рођења и матичног броја „празно поље“. Враћам се кући, узимам здравствену књижицу и видим да ни у њој нема матичног броја, касније видим да ми је то место празно и у медицинском картону, да сам без њега уписана и у школу – прича Виолентина.
ДНК анализа
Каже да је тада рочела да трага од установе до установе да је „свашта нашла“, али да сада због судског поступка у току нећце да открива више детаља.
– Ја од мојих родитеља, посебно сада званично мајке, једино тражим да урадимо ДНК анализу. Годинама то одбија, пљује ме, омаловажава, проглашава лудом. Сигурна сам да ме је отела на кварно од неке жене којој су рекли да сам умрла на рођењу и зато сам решила, ако неће милом да уради ДНК, да је суд на то натера. Само тако може да се реши ова агонија, у којој сам откад знам за себе – поручила је Виолентина.
Комисија за нестале бебе: Велики корак
Радиша Павловић, члан Владине комисије за нестале бебе, коме се Виолентина обратила за помоћ, јуче је покушао да присуствује рочишту у Вишем суду у Краљеву, али судска стража га је омела у томе.
– Виолентина из страха за сопствену безбедност није хтела да дође на рочисте, послала је адвоката, али је и мене замолила да дођем као подршка. Међутим, нису ме пустили да уђем. Било како било, овакав иступ Виолентине је велика ствар за Србију, а нарочито за родитеље којима су бебе од седамдесетих наовамо отимане и продаване, а њима причано да су им деца по рођењу умрла. Уколико ова жена докаже да је жртва трговине бебама, биће ово значајан корак да ову криминалну организацију разоткријемо- каже Радиша.
Извор: Блиц
