Само месец дана уочи гласања за председника САД, Доналд Трамп заражен је вирусом корона, и финиш своје предизборне кампање он ће провести заточен у карантину. Предстојећи избори, ионако застрашујуће необични, тиме постају и још необичнији. И питање је у каквом ће стању Америка дочекати свој дан после изборног уторка.
Ово стога што „расте страх од хаотичних избора“, како упозорава портал „Хил“, најављујући да је готово извесно да се, до те среде ујутру после првог уторка после првог понедељка у новембру као што је уобичајено, неће знати ко је победио на изборима. Него ће се још данима, можда и недељама, чекати да буду пребројани сви гласови упућени поштом. А можда ће на крају суд морати да пресече, и да одреди победника. Или ће, по први пут од 1876, најављује агенција „Ројтерс“, то учинити Конгрес САД.
Председничка дебата
Ова необична и хаотична ситуација у којој се Америка налази тридесетак дана уочи избора била је јасно видљива и током прве дебате двојице председничких кандидата, Доналда Трампа и Џоа Бајдена. „Ко год је гледао ту дебату заслужује 1.000 долара месечно“, утисак је Ендруа Јанга, учесника у надметању за председничког кандидата Демократске партије. „Ова дебата успела је да убеди неке неопредељене бираче да не гласају уопште. Никада нисам видео дебату која је изазвала овакву реакцију,“ истиче Френк Ланц, политички консултат близак републиканцима. „Једноставно откажите преостале две дебате. Америка се напатила довољно,“ захтев је магазина „Тајм“ коме ће, с обзиром на Трампово здравствено стање, вероватно бити удовољено.
У озбиљнијем пак тону, упозорава уредништво „Фајненшел тајмса“ у редакцијском коментару, ова „неукусна дебата показала је ризик за америчку демократију“. Ово стога што „Доналд Трамп звучи као човек који се спрема да оспори изборни резултат“.
А Трамп, са своје стране, од надлежног тужилаштва тражи да покрене истрагу након објављивања снимка куповине гласова у Минесоти иза које наводно стоји Илхан Омар, чланица Представничког дома америчког Конгреса из Демократске партије.
Предизборне анкете, за то време, показују да је Трамп у заостатку у односу на свог противкандидата. Али исто су показивале и 2016, па знамо како се то завршило, а „Њујорк тајмс“ сад, анализирајући доступне податке, указује на „пет ствари због којих Бајден и његови савезници треба да се забрину“…
Који су то трендови у америчком бирачком телу због којих Џо Бајден не сме безусловно да верује анкетама? Како ће Трампова болест утицати на његове изборне шансе? И колика је шанса да у среду 4. новембра, дан после избора, Америка сазна кога је изабрала за свог председника?
Ово су питања о којима су у „Новом Спутњик поретку“ разговарали аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић и политиколог Александар Павић.
Корона кампања
„Спутњикови“ саговорници сагласни су у оцени да се ковидом 19 Трамп заразио у најгорем могућем тренутку.
Услед болести, указује Обрад Кесић, Трамп „губи предност коју има као актуелни председник, који свакодневно доноси одлуке о тешким проблемима и притом стиже да учествује и на великим предизборним митинзима, што је представљало значајан контраст у односу на Џоа Бајдена коме су се из Трамповог табора и изругивали што се крије од људи. А сада је сам Трамп доспео у такву ситуацију… Притом, и питање вируса корона, уместо опоравка економије и увођења реда и закона на улице америчких градова, сад поново доспева у центар пажње, а то су демократе и желеле.“
Заражавање вирусом ковид 19 „нарушило је Трампов каубојски, мачо имиџ“, сматра Александар Павић, подсећајући да председник САД готово да и није носио маску и да се чак и подсмехивао Бајдену што то чини. „Тако да се сад већ појављују злуради коментари због тога што се заразио болешћу коју није схватао довољно озбиљно. И то би могло да утиче на неопредељене бираче, иако ће његова база остати с њим, из простог разлога што нема другог избора.“
Без победника
Додатни проблем за Трампа, указује Павић, представља и то што је сва прилика да ће барем једва од две преостале председничке дебате бити отказана, „а Трампу је дефинитивно потребан поправни испит јер на првој дебати није забележио убедљиву победу, макар утолико што Бајдена није успео да прикаже као неспособног и сенилног како га иначе описује“.
„Није било победника у тој дебати, а изгубила је Америка“, констатује Обрад Кесић. „Ипак, Трамп јесте успео да покаже да му Бајден не представља алтернативу у смислу способности да помири дубоко подељено америчко друштво. Бајден је имао прилику да демонстрира да је потпуно другачији од Трампа, да има капацитете да буде државник и ујединитељ, и у томе није успео. А то иде у прилог Трампу и његовом настојању да привуче неопредељене бираче.“
А Бајден би, додаје Павић, „могао да претрпи штету и зато што је одбио да се експлицитно изјасни у корист тема које су нарочито популарне на левици, у бирачкој бази Бернија Сандерса, као што су општа здравствена заштита и ‘Грин њу дил’“, сет политичких и економских реформи у чијем су фокусу климатске промене и економска неједнакост.
Предизборне анкете
Тек, у мери у којој им се уопште и може веровати после фијаска из 2016, анкете показују да Бајден у просеку има предност у односу на Трампа од 7,2 одсто на националном нивоу, односно 3,5 одсто у оним кључним, колебљивим државама које заправо и одлучују победника.
С друге стране, међутим, „Њујорк тајмс“ опомиње Бајдена на пет ствари које треба да га забрину, међу којима се истичу опсервације да Трампова база – белци без колеџ диплома – показује више ентузијазма за гласање у односу на кључне демографске категорије за демократе; да Латиноамериканци у мањој мери подржавају Бајдена у односу на раније кандидате демократа а они су кључни у државама попут Аризоне, Неваде и Флориде; да се очекује да ће много више демократа него републиканаца гласати поштом (47 одсто у односу на 11 одсто према августовском истраживању „Вол стрит џорнала“), а велики је ризик од одбацивања таквих гласова због разних техничких неправилности; те да је уочен тренд смањивања предности демократа у односу на републиканце у генеричким анкетама.
Истовремено, и телевизија „Ен-Би-Си“ на основу свог истраживања доноси информацију да „Трамп побеђује Бајдена у регистрацији нових гласача у кључним државама“.
„До вести да се Трамп разболео, моја процена различитих индикатора, од економских до друштвених, говорила је у прилог тези да је актуелни председник ближи победи. Међутим, сад много тога зависи од непознанице у погледу даљег тока Трампова болест,“ коментарише Обрад Кесић и истиче да, без обзира на то нову околност, „Трампови гласачи показују много више ентузијазма од Бајденових, а управо излазност представља кључни фактор.“
„Истраживања показују и да убедљива већина Американаца сматра да ће Трамп победити“, скреће пажњу Александар Павић. „И то је веома важан индикатор, јер, откако се овакво истраживање спроводи, у последњих тридесетак година, само у два наврата нису предвидели победника, 2000. и 2016, али и тада су Ал Гор и Хилари Клинтон у укупном скору добили највише гласова.“
(Не)признавање изборног резултата
Али није питање победника и једина непознаница ових америчких председничких избора. Напротив, велико је питање и да ли ће поражени признати свој пораз.
„Фајненшел тајмс“, тако, унапред оптужује Трампа да ће то одбити да учини: „Танки су докази да је изборна превара раширена појава која непропорционално одговара демократама. Али, заговарајући ову идеју, Трамп припрема изговор за оспоравање резултата који би за њега били неповољни, и охрабрује своју базу да ствари узме у своје руке.“
С друге стране, Хилари Клинтон је јавно препоручила Бајдену да ни по коју цену не призна пораз у изборној ноћи…
„Први пут у историји САД од Грађанског рата имамо ситуацију у којој оба председничка кандидата унапред најављују да нису спремни да прихвате резултат избора“, напомиње Обрад Кесић. „А све је већи и број бирача који немају поверење у изборни процес и очекују да ће бити преварени. И то је веома опасан сценарио, тим пре што се демократе отворено припремају да на различите начине оспоре изборни резултат ако буде неповољан по њих, чиме ће земља бити гурнута у уставну кризу.“
Криза је утолико већа и зато што се, као никада до сад, множе докази о нерегуларности изборног процеса.
Организација „Проџект веритас“ је скривеном камером забележила такозвану „жетву гласова“, у суштини, куповину гласова који ће бити упућени поштом, углавном у црначким и другим мањинским заједницама, од људи који иначе на изборе не би изашли. Истраживање „Си-Би-Еса“ открило је у Колораду да гласају и мртви и имигранти који немају право гласа, у Пенсилванији су у јарку поред пута пронађени бачени гласачки листићи на којима је заокружено Трампово име…
„Обе стране припремиле су адвокатске тимове, и заиста можемо да се нађемо у ситуацији у којој ни једни ни други не признају резултат избора, и притом подстичу своје присталице да изађу на улицу. Верујем да огорчени Трампови противници, који су и досад започињали нереде широм Америке, неће мирно прихватити његову евентуалну победу, и ту и лежи главна опасност. Утолико већа што ни на видику нема ничега што би могло да састави оволико расцепљену Америку,“ упозорава Александар Павић.
На сличан начин закључује и Обрад Кесић: „Испред нас је несумњиво период нестабилности и продубљене друштвене, политичке и економске кризе. У систем људи више не верују, нема никога ко би разлике могао да помири, и зато је тешко видети излаз из ове ситуације.“
Извор: rs.sputnikews.com
