ЗА одгајање малишана без родитељског старања у хранитељској породици држава месечно издваја више од 50.000 динара по детету! У тај износ улази накнада за рад хранитеља од 19.509 динара, новац за издржавање корисника од 27.155 динара, трошкови џепарца су 4.566, а уколико се дете не школује у месту пребивалишта, следи и накнада за превоз која се креће од 4.481 до 6.571 динар.
Више од 90 одсто деце без родитеља у Србији смештено је у хранитељским породицама, а осталих 10 процената је у институцијама. Бројеви показују да се на овакав начин брине о 5.247 младих до 18 година и 1.081 оних од 18 до 26 година који су на редовном школовању.
Добрила Грујић, дугогодишњи директор Центра за породични смештај и усвојење сматра да је, ипак, најважније да се посвети више пажње избору квалитетних хранитеља који треба да имају емпатију и љубав према деци која су преживела велике губитке и умеју да се носе са њиховим потребама.
– То је изузетно сложен задатак, посао који се не завршава за осам сати, не ради у канцеларији и не добија накнада ни за прековремени рад, слободни дани, годишњи одмор, нити боловање – каже наша саговорница. – Када је реч о финансијама, треба одвојити средства која хранитељи добијају за потребе детета чија се потрошња прати, од средстава за њихов рад. Тражити од хранитеља да раде без надокнаде довело би у питање хранитељство, а деца којој је породица неопходна поново би се вратила у домове за децу, за шта држава издваја много више средстава. Ипак на првом месту је добробит ове деце.
Прича о накнадама хранитељима уноси забуне, представља атак на хранитељство и замагљује суштину заштите деце без родитељског старања.
Она наводи да се пребројавањем динара и изостанком адекватне кампање за избор добрих хранитеља скреће са правог колосека. Наглашава да је важно вратити се подршци биолошкој породици, како би што пре вратили у породично гнездо децу која су привремено измештена у хранитељске породице, док се прилике у биолошкој не поправе.
У Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања наглашавају да у складу са Правилником о хранитељству, хранитељи имају обавезу да воде евиденцију о утрошку средстава намењених за издржавање деце у тзв. радној свесци. Свеска се даје на увид саветнику за хранитељство који прати породицу и усмерава и коригује њихов рад.
– Хранитељима се пружа континуирана стручна подршка за обављање њихових задатака и дужности, а деца се редовно прате – кажу надлежни. – Уколико се одређени пропусти у раду догоде, а процена је да се они могу кориговати, пружа им се подршка. Уколико се ради о озбиљним пропустима или кризној ситуацији у хранитељској породици која угрожава децу, ванредно се преиспитују њихове подобности, која се иначе периодично преиспитује на две године, када им се продужава потврда за бављењем хранитељством или укида општа подобност.
ПОКРИВЕНИ СВИ ТРОШКОВИ
НАДОКНАДА за издржавање деце на хранитељству се редовно исплаћује и у складу је са растом трошкова живота на годишњем нивоу. Основни износ надокнаде за психофизички здраво дете може бити увећан уколико дете добије одређене здравствене и развојне проблеме. Висина надокнаде за издржавање детета на хранитељству покрива основне потребе детета, посебно имајући у виду да деца и млади на хранитељству остварују и друга права као што су право на џепарац, трошкове превоза до школе, надокнаду за набавку књига, трошкове рекреативне наставе, екскурзије или матуре.
Извор: Новости.рс
