Туга!
Певач Бора Дрљача преминуо је данас у 80. години живота. Ова тужна вест чини још тужнијим речи које је недавно изговорио у једној од својих последњих изјава.
– Неке велике животне радости? Па нисам ти ја то имао… Ја сам уживао с народом. Волео сам да се сунчам, ето и сунце ме коштало. Добио сам меланом. То је гадна болест. Оперисао сам, али он се враћа. Лечим се од тога и сав сам искасапљен. Људи су ми говорили: „Бежи са сунца“, а ја будала и лудак, сад испаштам јер нисам хтео да слушам. Ал’ добро, још годину, две, три да живим и доста. Кажем докторима: „Да пређем 80 и који ћу ђаво више.“ Кад се пређе 80, сваки дан и година су вересија. Радост су ми биле награде, ето, кад већ питаш. Мислим да на естради има највише награда. Имам две пуне собе трофеја. Био сам победник многих фестивала. Много патим и за домовином. Кућу су ми срушили. Све је помрло. Имам 16 хектара земље у Босни. Да дајем џабе, неће нико да узме. Да то имам овде, био бих милионер. Ето, никад нисам ни пушио ни пио. Све што не ваља нисам упражњавао. Био сам прави дечко. Кад видим да не ваља, ја продужим. То је самоконтрола. Само бабу једну да нађем, да ми бар прави друштво. Волео бих и млађе, али шта ја да радим ако је 30 година млађа… Био сам некада млад и леп, сад сам само леп – рекао је он.
– Каква будућност?! Немам ја будућност. Бар да живим још годину, две, три дана и да умрем. Ако успем да прогурам још коју више и то ти је. Сломила ме болест. Не волим смрт, ал’ шта ћу. Кад дође време. Не знам како ћете без мене, како ће овај свет без Боре. Волим живот и науживао сам се, ал’ још пет-шест да доживим и нек иде у божју матер. Оперисао сам бубрег, дебело црево, меланом, четири-пет пута сам ишао под нож. Знам само да ћу бити сахрањен поред моје прве жене. Направио сам споменик, нисам ставио слику, али све је завршено. Такав је живот. – закључио је Дрљача.
– Патим што немам унучади. За чега сам све ово стварао? Једино ја да направим дете. Био сам будала, Рада остала у другом стању и ја јој рекао да очисти. Била је баба, реко где ћеш ти сад да рађаш. Желео сам женско дете. Нема ништа лепше за родитеље од женског детета. Синови су барабе, мушкарци немају осећај као што има женско. Желео бих да сам здрав као некада. Да јурим рибе, да их водам. Нема која није хтела, а сад се ближи крај… Што се тиче животних грешака, то кад ме питаш, да ти кажем да их је мало било. Имао сам среће, а богами и памети. Нисам имао неких тежих повреда. Моје песме остају народу зато што су животне. То је моје богатство. Мој почетак и крај. – завршио је Бора.
Извор: Курир/srbijadanas.com
