Тајни документи открили да је ради постизања спољнополитичког успеха у предизборној кампањи некадашњег председника САД Била Клинтона настао Дејтонски споразум.
Из истих разлога амерички председник Доналд Трамп је натерао Србе и Албанце да „нешто“ потпишу, оцењује загребачки „Вечерњи лист“ и истиче да обојица тврде да су зауставили ратове.
Оно што су аналитичари и претпостављали, да је, како наводи лист, магловити мировни споразум између Београда и Приштине потписан у Вашингтону највише у функцији америчке предизборне кампање, потврдио је и Доналд Трамп на предизборном скупу протеклог викенда у Северној Каролини, где се похвалио номинацијом за Нобела и то због улоге у нормализацији односа између Израела, Уједињених Арапаских Емирата и Бахреина те између Београда и Приштине.
Оба споразума потписана су у јеку предизборне кампање и Трампове борбе за други мандат.
У свом театралном стилу Трамп је рекао на какав се начин због споразума и номинације хвалио својој супрузи из Словеније: „Меланија, зауставио сам масовна убиства између Приштине и Београда. Они су се међусобно убијали јако дуго, а сада ће престати. Рекао сам им: ‘Момци, хајмо се наћи'“.
Трамп и Меланија били су разочарани како то медији у Америци нису препознали.
Заправо, то је највише и био циљ, а Трамп каже: „Лажљиви НБЦ Њуз ни речи о номинацији за Нобелову награду“.
Но није први пут да се Балкан користи као предизборни адут неког актуелног америчког председника.
Скидање тајности с америчких докумената разоткрило је како је рат на тлу бивше Југославије заустављен из истих разлога.
Тадашњем председнику Билу Клинтону и његовој администрацији био је потребан снажан, видљив спољнополитички успех, а могућност су препознали на Балкану.
Након дипломатских уверавања све актере рата „привели“ су 1995. у Дејтон и „присилили“ на договор, пише „Вечерњи лист“.
Успели су у да окончају рат пре почетка кампање за председничке изборе.
Дејтонски мировни споразум одјекнуо је светом, а Клинтон је то снажно наглашавао у кампањи као свој успех.
Улога Америке на југоистоку Европе увек је, као и сада, била кључна. Без политичке и војне интервенције најјаче силе света многе се ствари не би помакле са мртве тачке.
Вашингтон је у последње време именовао чак два посебна повереника за Балкан.
Осим Србије, Приштине, БиХ, „мишићи“ кључних америчких актера тренирају се и на Македонији и Црној Гори.
Заустављен је готово започети рат у Македонији, наметнута је промена имена земље.
Последице након недавних избора у Црној Гори још се не осећају, међутим, након нерешене изборне утакмице они сигурно неће допустити да њихови интереси буду угрожени.
Посебно неће дати „зелено светло“ јачању руског утицаја у „њиховој“ балканској „НАТО-овој држави“.
Бројни су управо преко Балкана напредовали и у другим светским средиштима моћи, јер компликовани Балкан изгледа најрешивији.
Успеси Американаца видљивији су и због слабашне и неодлучне Европе. Понекад се стиче утисак да САД намерно пушта да се реши проблем, а зна да не може.
Тек када свима уистину буде видљива њихова немоћ, онда они „улећу“ у великом стилу.
Чека се њихов повратак како би завршили свој дејтонски пројект.
БиХ је сада у фази мрцварења, а у Америци је остало још неколико месеци кампање.
БиХ, вероватно, ипак није део Трампове предизборне стратегије.
Штета, чак када би на њој и изгубио изборе, добио би Нобела за мир. Меланији би то можда више значило, посебно држави њених родитеља, јер и Словенији је битан мир њиховог Балкана.
Извор: Тањуг
