Свестан сам тога да је НАТО и даље контроверзна тема у Србији. Сећања на ваздушну кампању 1999. многима су и даље болна, нарочито онима који су изгубили вољене, навео је генерални секретар Алијансе
Јенс Столтенберг, генерални секретар НАТО, рекао је у интервјуу за Курир да је свестан да је НАТО и даље контроверзна тема у Србији. Говорећи о НАТО бомбардовању Србије 1999. године, први човек највећег војног савеза на свету каже да се не сме заборавити прошлост, али да треба ићи даље и гледати ка бољој будућности.
– Свестан сам тога да је НАТО и даље контроверзна тема у Србији. Сећања на ваздушну кампању 1999. многима су и даље болна, нарочито онима који су изгубили вољене. НАТО је 1999. започео ту операцију како би спречио хуманитарну катастрофу која се одвијала на Косову, након више од годину дана сукоба, одласка десетина хиљада избеглица у суседне земље и више неуспеха међународних дипломатских напора да се сукоб реши. Сваки изгубљени недужни живот је трагедија и ја због тога дубоко жалим. Изјавио сам саучешће породицама и свима који су изгубили најближе на обе стране сукоба. Никад не смемо да заборавимо прошлост, али можемо ићи даље, и то је оно што НАТО и Србија раде овим партнерством – гледамо ка бољој будућности – навео је Столтенберг.
Упитан о постојању везе између бомбардовања и каснијег повећања броја оболелих од рака, он је рекао:
– НАТО веома озбиљно схвата питања здравља и животне средине. Зато је НАТО 2001. године основао Комисију о осиромашеном уранијуму. Комисија је била форум за размену информација о могућим здравственим ризицима у вези са осиромашеним уранијумом. На основу независних доказа, Комисија је закључила да употреба осиромашеног уранијума од стране НАТО у сукобу на Косову није проузроковала никакве трајне здравствене ризике. У извештају Програма Уједињених нација за животну средину из 2001. године такође је закључено да локалитети са осиромашеним уранијумом не представљају значајан ризик по здравље. Ово је научно доказано и није се променило од 2001. године.
Извор: Курир.рс
