ПИТАЊЕ имовине на Косову и Метохији, једна је, од две теме отворене у последњој рунди дијалогу Београда и Приштине у Бриселу, а према подацима канцеларије за КиМ више од половине само када је реч о укупној површини јужне покрајине – око 60 одсто је у власништву Републике Србије, грађана Србије и Српске православне цркве (СПЦ).
Питања имовине и Заједнице српских општина, о којима ће се разговарати у наредним рундама дијалога под окриљем ЕУ, најтежа су питања, јер о њима постоје потпуно супростављени ставови две стране, па се очекује да ће и разговори бити тешки.
За Београд је то сложен и вишеслојан проблем, јер обухвата три различите врсте имовине – приватну својину Срба и СПЦ, имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ и имовину у власништву Србије.
Према подацима Канцеларије , укупна површина јужне покрајине износи 1.088.699,653 хектара земљишта, а од тога 58 одсто, на овај или онај начин, у власништву је Републике или грађана Србије.
Приватна имовина у власништву Срба и СПЦ обухвата 164.644,275 хектара, што је око 15 одсто територије КиМ.
Имовина у власништву привредних субјеката регистрованих изван КиМ обухвата 156.409,497 хектара или око 14 одсто територије покрајине, а државна и друштвена имовина у власништву Србије 319.999,271 хектара, односно 29 процената територије КиМ.
Приватну имовину Срба и СПЦ на КиМ чине земљиште и објекти који се на њему налазе, као и станови и тзв. комерцијални објекти, чији број није утврђен, будући да су интерно расељена лица доставила захтеве за 29.155 узурпираних станова, а косовска агенција за имовину у свом извештају навела само 951 објекат.
Како се појашњавају у Канцеларије за КиМ , оквирни број од 29.155 станова добијен је на основу података које су интерно расељена лица са територије централне Србије доставила УНМИК Дирекцији за стамбено-имовинске послове (ДЗСП), а која је и основана да би решавала проблеме узурпације имовине у градским срединама и увођења правих власника у посед.
Што се тиче броја од 951 узурпираног пословног простора у власништву Срба, реч је о податку који је косовска агенција за имовину навела у свом годишњем извештају за 2015. годину.
Имовина се на Косову до 1999. године водила у катастру земљишта, док катастар непокретности није вођен, указују у Канцеларији за КиМ, као и да на КиМ нису постојале земљишне књиге већ само катастарска евиденција земљишта у којој нису евидентиране површине и структуре стамбених јединица, куће и станови.
Поред 156.409 хектара земљишта имовину у власништву привредних субјеката који су регистровани на територији Србије изван КиМ, чине и објекти који се налазе на том земљишту, а они су прецизно и појединачно евидентирани у списку достављеном Дирекцији за имовину Србије.
Реч је о целокупном капиталу, који иначе, скрећу пажња у Канцеларији , подлеже правној заштити у складу са Протоколом Европске конвенције о људским правима, привредних субјеката – акционарских друштва, друштава са ограниченом одговорношћу, друштвених предузећа, задруга и других.
Капитал се састоји од средстава, хартија од вредности и прихода по основу улагања капитала, као и производних погона (фабричке хале, хладњаче, објекти намењени услугама сервиса и одржавања), средстава за производњу (машине, алати), пословног простора (управне зграде, трговачки објекти, репрезентативни објекти), те простора намењеног одмору и рекреацији запослених (одмаралишта, спортски терени, објекти за забаву…).
Уз 319.999 хектара земљишта, у власништву Републике Србије трећину имовине на КиМ су и објекти (државни и друштвени) који се налазе на том земљишту, као и други облици имовине који су до 1999. године стекли СРЈ, Србија, територијалне аутономије, органи локалне самоуправе, јавне службе…
Реч је , између осталог, и о имовини изграђеној и прибављеној на КиМ, средствима у државној својини – стамбене зграде, станови, пословни простори, природним богатствима на КиМ – налазишта угља, метала и неметала, воде, водотоци, њихова изворишта, подземни и геотермални извори, а ту спадају и добра од општег интереса – саобраћајна инфраструктура (аеродроми, путна, железничка инфраструктура, школе, болнице, пољопривредно земљиште, шуме, водно земљиште, водни објекти, мреже за проток енергије, заштићена природна добра, културна добра, тргови, јавни паркови.
У документу се наводи и да универзални међународни правни стандарди, потврђени међународним документима, неприкосновено гарантују право на мирно уживање имовине, која је стечена законито према прописима који су били на снази у време стицања те имовине.
Из прегледа имовине Србије на простору КиМ, види се да, на пример, имовина Железница Србије, рачунајући инфраструктуру и возна средства, прелази 206 милиона евра, док је тржишна вредност вишеструко већа.
Уз то укупна процењена вредност свих електроенергетских објеката ЕПС и ЕМС на КиМ износи око 2,7 милијарди евра, не рачунајући пословни простор.
Истовремено, геолошке резерве лигнита на КиМ износе 14,7 милијарди тона и по свом значају рангиране су као пете у свету.
Извор: Новости.рс
