СТРУКА и званичне бројке кажу да се ситуација са вирусом корона у Србији полако смирује, међутим, све чешће се помињу три ризичне групе због који би епидемиолошка ситуација поново могла да постане нестабилна.
Потенцијалну епидемиолошку опасност, тврде стручњаци, представљају наши туристи који се враћају из иностранства као и студенти који се враћају у домове, а трећа група су „неодговорни средњошколци“.
Повратак наших туриста са летовања
Повратак 25.000 наших туриста са летовања из иностранства (мада се накнадно испоставило да их је чак 75.000) може утицати на повећање броја заражених у току овог месеца, рекао је епидемиолог проф. др. Бранислав Тиодоровић.
– Свако ко долази у Србију треба да буде свестан да са собом носи ризик, те би било добро да се нађе у некој врсти кућне изолације. Било да је у питању повратак са летовања или долазак из једног места у друго, сви би требало да имамо ту навику да пазимо како на себе тако и на друге – рекао је др Тиодоровић.
Са њим је сагласан и његов колега епидемиолоф Предраг Кон који такође сматра да ова групација може потенцијално изазвати „епидемиолошки бум“.
Међутим, наглашава се и да не би требало да постоји већи ризик него да су остали код куће ако су испоштоване неке од мера опреза, попут одласка на пут сопственим превозом, боравак у приватном смештају и држање дистанце као и ношење маски. Ипак, Кризни штаб је сагласан да по повратку из иностранства, наши грађани треба да поступе одговорно и остану у самоизолацији. Такође би било пожељно да за то време не шаљу децу у школу већ да она за то време прате онлајн наставу.
Повратак 9.000 студента
Другу ризичну групу представљају студенти који треба да се врате на студије током ове јесени, а многи од њих смештај ће имати у студентским домовима. Научили смо до сада да затворен простор и велики колективи у корона једначини представљају озбиљан ризик. Током септембра управа Студентског центра „Београд“ очекује да ће у домове да се врати око 8.000 до 9.000 студената.
– Имамо нове ризичне ситуације, долазе студенти, испитни рокови. Долазе у домове, посебно у Београду, то је поново ризик. Припрема се ситуација, тако да имамо евентуално где да се изолују позитивни, где ће чекати резултате, спремају се и посебна места где ће бити лечени лакши случајеви – прокоментарисао је др Кон.
Кон је подсетио и да је претходни пораст броја новооболелих почео управо од студената, али не и у домовима.
– Пораст је кренуо од студената, не у домовима, него на разним прославама. Сваки други који је добио обољење је давао изјаву о неком дружењу масовнијем и није одмах реаговано тако да се то проширило – упозорава др Кон.
Подсећања ради, више од 300 студената било је заражено у јуну и јулу. Наиме, од 12. јуна до 4. јула, 647 у људи је тестирано у Студентској поликлиници, а 303 је било позитивно. Више од четвртине било је у приватном смештају, четвртина у домовима, док су остали имали стално пребивалиште у Београду.
Оно што је главна препорука за ову групу је да – нема журки и окупљања! Мере физичке дистанце, ношење маски и дезинфекција морају се поштовати на факултетима, а у студентским домовима се прописане посебне мере које се морају строго поштовати. Студентима који живе у студентским домовима забрањене су посете, преноћишта и студентска славља и то се строго контролише.
„Средњошколци не носе маске“
Пре неколико дана чланови Кризног штаба изненадили су све рекавши да их највише брину средњошколци као групација која има највише изгледа да постане нова „епидемиолошка бомба“ због младалачког нехајног понашања.
– За пет места сам добио да они излазе за време одмора, да не користе маске, да се то масовно дешава. Контактирао сам са министром Шарчевићем, мислим да ће на томе морати да се ради. Јако много мора да се ради с њима – истакао је епидемиолог Предраг Кон.
Са њим се сложио још један епидемиолог и члан Кризног штаба – др Бранислав Тиодоровић.
– Забрињавајући могу да буду средњошколци. Они се много више крећу и много више комуницирају, иду у кафиће и на различите манифестације. Са њима треба више радити и посветити им пажњу – наводи Тиодоровић.
Поводом изјаве епидемиолога Предрага Кона да га највише брину средњошколци, реаговао је и министар просвете Младен Шарчевић који је рекао да га од средњошколаца више брину директори средњих школа, јер они командују целом причом.
– Средњошколци су адолесценти који су по природи такви, али одрасли не могу да им дозволе таква понашање у овом амбијенту – истакао је министар.
Како је тада рекао Шарчевић, за ђаке који скидају маске или игноришу држање дистанце решење су казне и то поступне.
– Ту су опомена, укор, смањење оцене из владања, коначно и удаљавање с наставе. А школски радници у крајњој линији могу добити раскид уговора о раду колико се у дисциплинском поступку утврди да су одговорни за угрожавање безбедности ученика – поручио је министар просвете, пише Српски Телеграф.
Дакле, за све оне који не поштују мере, казне ће ићи поступно:
1. Опомена
2. Укор
3. Смањење оцене из владања
4. Удаљавање с наставе
5. Удаљавање из школе
Подсетимо, током протеклог месеца, најстарије дете на одељењу Дечје клинике КБЦ „Драгиша Мишовић“ имало је 15 година, али су се у више наврата лечили тинејџери различитих узраста.
Да корона дефинитивно може да изазове тешке симптоме код тинејџера показао је и случај до тада потпуно здравог дечака од 14 година, који је два дана провео на респиратору.
– То је једино дете које је морало да добије механичку потпору дисања, али срећом само на два дана. Од млађих са озбиљнијом болести имали смо само дете од пет година из Тутина. Сви остали са тежим клиничким сликама су имали 14-15 година и старији – рекла је раније докторка Оливера Остојић из КБЦ „Драгиша Мишовић“.
Др Кон је и додао да је ова групација, односно млади људи од 15 до 19 година, једна од скупина у којој има највише заражених, али и да они најчешће пролазе са лакшом клиничком сликом, осим у екстремним ситуацијама. Ипак, он је апеловао да на њих да буду одговорни и носе маске због себе и својих ближњих.
Извор: Новости онлајн
