Одбијање Приштине да разговора о Заједници српских општина довело је у питање и сусрет председника Александра Вучића и премијера привремених косовских институција Авдулаха Хотија који је заказан за 28. септембар у Бриселу. Овај потез албанских лидера, али и нечињење ЕУ, тумачи се и као смишљен „тајм аут“ до америчких избора.
Специјални изасланик за дијалог ЕУ Мирослав Лајчак објавио је на Твитеру да ће се преговарачи појавити у Бриселу у понедељак.
Приштински медији објавили су да је Лајчак позвао стране да разговарају, на нивоу координатора за дијалог, у недељу 27. септембра и понедељак 28. септембра, док би се састанак на високом нивоу између премијера привремених косовских институција Авдулаха Хотија и председника Србије Александра Вучића одржао у уторак 29. септембра.
Међутим, приштински медији тврде да је сусрет и даље неизвестан, те да је ЕУ послала позиве у Београд и Приштину, али одржавање састанака зависи од одговора две стране.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, сматра да би одлагањем преговора ЕУ показала да више нема никакве геополитичке капацитете, али ни вољу да укроти Приштину.
„Чињеница је да када се Америка укључила око неких питања, ствари су се брзо решавале, али је исто тако чињеница и да ЕУ већ годинама ради на Бриселском дијалогу и да ништа није постигла на његовој имплементацији,“ подсећа Анђелковић.
Његов је утисак да ништа није случајно, и да Немачка и Брисел варају Србију и да раде у корист Приштине. Уколико није тако, каже, онда је у питању немоћ Брисела да нешто ураде.
„И једно и друго је лоше и руши кредибилитет ЕУ. Ако ЕУ жели да сачува и минимум кредибилитета морала би да се потруди и да натера Приштину да примени оно што је на себе преузела као обавезу Бриселским споразумом,“ напомиње саговорник Спутњика.
Анђелковић истиче да ако то не уради сада, када су се и велике силе укључиле у целу причу, у тој конкуренцији ће се показати да је ЕУ само „тигар од папира“ и да нема никакав утицај и значај. По његовим речима, ремећење договорене агенде преговора у Бриселу може да утиче и на примену Вашингтонског споразум.
Шира геополитичка прича од самог дијалога
„Ценим да и Албанци и ЕУ купују време играјући на карту Бајдена. Они и даље рачунају да ће Бајден да победи, и да ће, ако се то деси, он подржати Немачку и њој препустити косовско питање. Тако да није искључено да ово инаћење Приштине, и нереаговање ЕУ, јесте усмерено против Трампа, а у прилог Бајдена. Јер, овде се ради о много широј геополитичкој игри него што је однос Београда и Приштине,“ истиче Анђелковић.
Бојан Милисављевић професор Правног факултета у Београду каже да је померање термина састанка уобичајена ствар, али и да ЗСО више није никоме сем Београду приоритет.
„Мени делује да Бриселски споразум који је на снази, а који се не примењује нити извршава, после овог Вашингтонског договора пада у други план. Због тога мислим да ЗСО није више у фокусу ни ЕУ, а ни Приштини,“ каже Милисављевић.
Он сматра да и наша страна треба да буде свесна чињенице да ЗСО није више у првом плану, јер су у фокусу друга питања.
ЗСО никоме није приоритет сем Београду
„Заједница српских општина је више, да кажемо, статусно питање, а преговори су пребачени на економска и лакше договорива питања,“ напомиње он.
Милисављевић каже да је ЕУ и раније имала механизме да натера Приштину да оформи ЗСО и да због тога не придаје много важности речима портпарола ЕУ Петера Стана да Приштина мора да преузме међународну обавезу да спроведе ЗСО у дело.
„То што они кажу не мора да значи да то стварно и желе, и да раде на томе, јер су имали године да на томе раде. Тако да не верујем у искреност тих речи у овом тренутку“, каже професор Милисављевић.
ЕУ је, према писању медија, поручила Приштини да не може да ”бира о чему ће да преговара, а о чему неће”, јер је већ пристала на договорену агенду која подразумева разговоре о имплементацији свих непримењених договора из Бриселског споразума. С друге стране, Београд је децидан да ако нема разговора о ЗСО нема ни преговора.
ЕУ јака на речима али не и на делу
Подсећања ради, 17. септембра је одржан састанак на експертском нивоу на коме је косовска делегација „категорично одбила” да расправља о ЗСО.
Европска страна је тада прихватила да експерти расправљају прво о финансијама и имовини, а да се о ЗСО разговара „у наредним данима“, односно пре планираног састанка 28. септембра. С обзиром да је Приштина поручила да нема разговора о ЗСО, могуће је да ове недеље не буде састанка на нивоу експерата, стога је и мало вероватно да ће се одржати састанак лидера 28. септембра.
Извор: rs.sputniknews.com
