Урош Росић је током ратних сукоба деведесетих година спасио на стотине српских породица.
Помагао је несебично, где год је могао и коме год је могао. Урош Росић је био хуманитарац у правом смислу те речи. Човек који је из Малог Сајковића, у подножју Динаре, стигао до Немачке, где су га сви звали Чарли, спасао је током ратних сукоба деведесетих година на стотине српских породица од глади и немаштине.Умро је у суботу у Београду у 72. години.
Неколико месеци пре смрти Урош је промовисао своју књигу „Хуманост без граница“, у којој је описао тек мали део својих подухвата. Није се штедео да би помогао здравственим установама широм Србије и Републике Српске. Бринуо је о знанима и незнанима, углавном о сиротињи која, осим њега, није имала никога да јој помогне.
Супруга Мица бринула је о њему до последњег дана, ћерка и син памтиће га као доброг родитеља, а избегли Срби из Хрватске и РС као великог добротвора. Нека му је вечна слава и хвала.
Извор: Еспресо/Српски телеграф
