Туристичким агенцијама у Србији 1. октобра истичу дозволе за рад, а да би могле да аплицирају за нове по закону морају да имају гаранцију путовања која се вади као банкарска гаранција или полиса осигурања. Из Националне асоцијације туристичких агенција (ЈУТА) наводе да већ неколико година указују на проблем да је правно неизводљиво добити банкарску гаранцију, а да су их осигуравачи овог пута у последњем тренутку обавестили да излазе из посла – „јер су туристичке агенције превише ризичне и ове године им неће издавати полисе“.
То практично значи да од 1. октобра неће бити туроператера и неће имати ко да организује путовања, а туристичке агенције ће постати такозвани субагенти који ће моћи да продају само појединачне туристичке услуге, попут авио или аутобуских карата или смештаја у појединим хотелима.
„Закон предвиђа обавезне гаранције путовања за организаторе и туроператере, а пошто се тренутно, у периоду техничке владе, не могу мењати ни законски ни подзаконски акти, чиме би било омогућено да агенције добију лиценце и на неки други начин, делује као да нема начина да се реши ова ситуација. Ипак, грађани који су већ уплатили путовања или добили заменске ваучере не треба да страхују, јер су та путовања покривена досадашњим гаранцијама, а овај проблем односи се само на нова путовања, која неће имати ко да организује“, каже у разговору за „Блиц Бизнис“ Александар Сеничић, директор ЈУТА.
Он истиче да туристичке агенције још увек преговарају са неким осигуравачима, али да су веома мале шансе да им они издају полисе осигурања од инсолвентности.
„Агенције су биле расположене да пристану и на анекс постојећих полиса до 1. јануара наредне године или на преговоре о промени услова закључивања полиса, али нам је друга страна једноставно рекла да уопште не жели да улази у тај посао ове године“, наводи наш саговорник.
Сеничић наглашава да се у ЈУТИ труде да нађу неки модел да помогну агенцијама и запосленима да наставе да раде, али да нису оптимисти и да ако се ништа драстично не промени можемо очекивати нови талас отказа у туристичким агенцијама већ крајем октобра.
Директор ЈУТЕ подсећа да за туристичке агенције ове године практично није ни било летње сезоне и да је пад промета нешто већи од 90 одсто, јер је сезона била „као и цела година од марта месеца“, због пандемије корона вируса. Такође подсећа да су помоћ у туризму делимично добили само хотелијери, док за туристичке агенције, водиче, рент а цар компаније или аутобуске превознике секторске помоћи није било.
Подсетимо, држава је средином августа издвојила 1,2 милијарде динара као директну помоћ за градске хотеле, како би одржала њихово пословање и очувала запосленост у том сектору. Право на помоћ има 280 хотела у 27 градова Србије, а услов за добијање 350 евра по лежају и 150 евра по соби био је да хотелијери не отпусте више од 10 одсто радника до краја године.
Девизни прилив мањи, домаћих туриста више
Многи српски туристи надали су се да ће макар у септембру моћи да искористе део годишњих одмора на некој од омиљених плажа у Грчкој, Турској, Бугарској или нешто ближој Црној Гори и Хрватској. Ипак, како се ситуација са корона вирусом колебала из дана у дан, било је јасно да ће за већину брчкање у мору ове године остати само пуста жеља.
Чини се да су такво стање искористили домаћи туристички радници, јер је на планинама, бањама и у етно туризму било много више посетилаца него претходних година.
Најпосећеније су биле и иначе популарне туристичке дестинације, попут Златибора, Копаоника, Таре, али и Соко Бање, Врњачке Бање, Сребрног језера… Мало је оних који овог лета нису имали „селфи“ са Голубачке тврђаве, Палићког језера или Увца.
„Девизни прилив од туризма у Србији за првих шест месеци ове године износио је 416 милиона евра, што је за 18 одсто мање него у истом периоду прошле године, када је девизни прилив износио 1,43 милијарде евра. За разлику од иностраних туриста, чији број је био драстично мањи, домаћих туриста је било много више него лане“, рекла је медијима Марија Лабовић, директорка Туриситичке организације Србије.
У августу је, према прелиминарним резултатима, било за 25 одсто више домаћих туриста него лане. Они су углавном обилазили рурална подручја, па је на планинама било за 64 одсто домаћих туриста више него лане, а у бањама за 30 одсто.
Како се процењује, и 2021. ће бити година домаћег туризма или путовања по региону, а светске прогнозе говоре да ће бити потребно између две и по и четири године да се свет туристички врати на ниво из 2019. године.
Извор: Блиц.рс
