Рок за изјашњавање о новом мораторијуму на отплату кредита истекао је у понедељак, 10. августа, а сви који су прихватили нови двомесечни застој у плаћању обавеза према банкама, могу да буду мирни до октобра
Поред ове олакшице, већ скоро месец дана на снази је ново правило Народне банке Србије (НБС), које није обавезујуће, али по коме вам банка може смањити месечну рату за двадесетак одсто, ако сте потрошачки или готовински кредит узели пре 18. марта. Право на ову погодност, међутим, немају сви грађани, већ банке о томе одлучују од случаја до случаја, а у зависности од тога колико сте претходно били уредан клијент у отплати, у каквој фирми радите, да ли је делатност којом се бавите погођена епидемијом…
И мораторијум и продужетак отплате кредита требало би да донесу повољније услове, пре свега оним грађанима који су се суочили или ће се тек суочити са смањењем прихода или губитком посла, али и свим онима који желе да своје неотплаћене обавезе према банци измире у нешто дужем временском периоду од првобитно предвиђеног.
Олакшице које је донела Народна банка Србије важе за све кредите, осим за стамбене и дозвољени минус.
„За клијенте којима је угрожена ликвидност, ове мере представљају управо идеју да им остане више слободног новца. Заустављањем плаћања према банкама, тај новац може да се врти у систему, да расте потрошња, односно да се повећа агрегатна тражња. Компанијама остаје више новца за инвестиције, а становништву за текућу потрошњу“, објашњава у разговору за „Блиц Бизнис“ Зоран Грубишић, професор Београдске банкарске академије.
Он оцењује да ове мере неће негативно утицати на банке и њихову солвентност, јер су високо капитално адекватне.
„У периоду мораторијума банке обрачунавају редовне камате, а иако ће у овом тренутку имати мањи прилив новца у динарима, верујем да ће олакшице за клијенте пратити одговарајуће релације НБС према пословним банкама. Централна банка је и током претходног застоја организовала своп аукције и тако помогла банкама да одрже и динарску и девизну ликвидност“, наводи наш саговорник.
Дужа отплата, мања рата
Шта су заправо донели нови прописи НБС који су ступили на снагу 20. јула? Реч је о могућности продужетка отплате кредита за две године, што аутоматски значи да зајам отплаћујете 24 месеца дуже, али и да вам месечна рата буде значајно мања.
Практично, они који су узели кредит на три године моћи ће да га отплаћују пет, а ако сте се задужили на четири године, сада ћете дуг моћи да „растегнете“ на шест година. Истовремено, месечна рата од 100 евра (за готовински кредит од 5.000 евра, са роком отплате од седам година и каматом од 10 одсто) сада би била за двадесетак евра мања.
О томе ко ће имати право на дужу отплату зајма банке ће одлучивати на основу неколико критеријума, а један од главних биће процена ризичности клијента.
Како кажу банкари, процена ризичности подразумева уредан извештај Кредитног бироа, односно редовност у отплати свих обавеза и кредита (стамбених, готовинских, потрошачких кредита, кредитних картица…), не само у банци од које клијент тражи продужетак отплате, него и у свим другим банкама, ако има више различитих текућих рачуна или позајмица.
Тако је, рецимо, велика вероватноћа да ће клијент који има стамбени кредит у банци већ 10 година и редовно га отплаћује, без кашњења месечних рата, бити позитивно оцењен, односно да ће му банка одобрити пролонгирање отплате, на пример, кеш или потрошачког кредита.
Такође, значајан „плус“ приликом процене клијената, посебно у тренутно нестабилној и неизвесној ситуацији, биће редовни месечни приходи и релативно сигурно радно место.
Зато ће ригорознију контролу сигурно пролазити запослени у малим и средњим предузећима, породичним фирмама или предузетници, у односу на раднике у великим компанијама и фабрикама које су наставиле редовно да раде у протеклих неколико месеци.
„Процена ризика у банкама је клизна ствар и усклађује се са ситуацијом, али питање је увек исто – да ли клијент може да врати позајмљени новац? Зато банка мора детаљно да види у којој фирми човек ради, да ли је фирма стабилна, да ли јој прете проблеми који се очекују не само код нас, него у целом свету. У том делу би данас вероватно био већи акценат него иначе, на дубљој процени запослења“, објаснио је недавно Душан Узелац, економиста и оснивач портала „Каматица“.
Како објашњава, највише тога се везује за фирму, а не за човека.
Додатне олакшице
Банке сада могу да олакшају живот дужницима не само продужењем рокова, већ и додатно. НБС је банкама отворила могућност да дужницима понуде „адекватне олакшице“ у вези са отплатом наведених кредита, а да се то не одрази негативно на показатеље пословања банке.
Рецимо, олакшице се могу дати клијенту коме рата кредита и након примењеног рефинансирања (односно смањивања износа рате због продужења рока отплате) кредитно оптерећење прихода остаје веће од 60 одсто.
Извор: Ало.рс
