Имунитет могу имати и они који нису прележали корону нити су примили вакцину
Трећина популације ни теоретски не може да добије коронавирус. Ова оптимистична процена светских истраживача могла би да донесе нову наду свима уколико се и на ширем кругу испитаника потврди податак да више од 30 одсто људи има Т-ћелије, које штите од вируса КОВИД-19.
Суштина открића немачких и британских научника, са којима се начелно слажу и српски епидемиолози, базира се на истраживању које је обухватило одређени број здравих људи, који нису добили корону, иако су били у контактима с оболелима. Како се показало, за њих 35 одсто (у неким другим истраживањима тај проценат је ишао и до 60 одсто) било је заједничко то што имају управо Т-ћелије, реактивне на КОВИД-19.
Годинама опстају
Дакле, упрошћено речено, имунитет могу имати и они који нису прележали корону нити су примили вакцину (која је тек у перспективи).
– Такозване Т-ћелије су део имунитета и помажу нам у заштити тела од инфекције. Реактивност Т-ћелија указује да је имуносистем можда имао неко раније искуство у борби са сличном инфекцијом и да може да користи то искуство да помогне у борби против нове инфекције. Они су вероватно стечени у претходним сличним инфекцијама неким другим врстама вируса корона, укључујући и обичну прехладу. Када Т-ћелије реагују на инфекцију, користећи меморију стечену у некој претходној инфекцији, назива се унакрсна реактивност – објаснио је др Амеш Адалџа са универзитета „Џон Хопкинс“.
– А шта су у ствари Т-ћелије. У најкраћем, то је тип белих крвних зрнаца. Оне су врста одбрамбених ћелија, чији је основни задатак да пронађу агресивне, патогене или инфициране ћелије. Оне то чине служећи се протеинима на својој површини, који су у стању да се повежу са протеинима на површини уљеза. Свака Т-ћелија је веома специфична, постоје билиони могућих верзија тих површинских протеина, који су у стању да препознају различите мете. Због тога што Т-ћелије махом могу да се задрже у крви годинама после инфекције, оне доприносе и дуготрајном ефикасном одговору имуносистема и омогућују му да у старту елиминише познатог непријатеља с којим дође у блиски сусрет.
Т-ћелије имају сви, али немају сви Т-ћелије које могу да препознају управо вирус КОВИД-19. Али, ако би се оно што су на мањем узорку показали британски и немачки научници, онда га има велики део сваке популације, па и ове у Србији.
Шта су Т-ћелије
Т-ћелије, односно Т-лимфоцити, стварају се током живота када људски организам долази у контакт са Т-антигеном. То може да буде и КОВИД-19 (један од типова коронавируса), али и неки други антигени који су универзални од других вируса и који стварају имунитет након што преболимо одређену врсту заразе.
Лекари објашњавају да је ова теорија и те како поткована, показује и то што је ово још једна сличност између вируса ХИВ и КОВИД-19, а има их баш много. Наиме, сида је превасходно болест Т-ћелија, које ХИВ систематски уништава кад се пацијент инфицира.
Имунолог проф. др Борислав Каменов рекао је поводом немачко-британског истраживања да је у потпуности сагласан с њим. Како је објаснио, кључ у одбрани од короне је у одређеној дози Т-ћелија у организму, које су природна одбрана од уласка вируса или му не дозвољавају да развије тешку клиничку слику код пацијената.
Лоша вест: Не можете сами проверити да ли имате Т-ћелије
Добра вест јесте да код великог броја људи у организму постоје ћелије које их штите од коронавируса, а лоша је што не постоји начин да сами проверите да ли их имате. Разлог: то је компликован и скуп поступак, далеко компликованији од тестирања на антитела, па се спроводи само у оквиру неких истраживања.
Још простије речено, Т-ћелије имају сви људи, али немају сви Т-ћелије које су раније имале сусрет са неким вирусом сличном КОВИД-19, па су способни да и овај вирус препознају и реагују.
Извор: Srbijadanas.com/Република
