Документа из времена власти Била Клинтона, са којих је недавно скинута ознака тајности, садрже и оцене Роџер Џорџа, тадашњег националног обавештајног заповедника за Русију и Евроазују, о деликатном „руско-српском“ проблему.
У меморантуму који је Џорџ почетком 1993. године упутио тадашњем руководству Централне обавештајне агенције (ЦИА), постоји „растућа опасност да се Русија отуђи од западне политике према Србији“.
Тај проблем постоји већ неко време, али је сада очигледнији јер је Русија, након борби које је покренула Хрватска, предложила увођење санкција Хрватској како би се створио равномернији приступ кризи – пише Џорџ.
Иако, САД не могу Русији да наметну своју политику према Србији, закључује он, Вашингтон би требало да поради на консултацијама са Москвом пре креирања нових политика.
– Штавише, можда ћемо схватити да је најбољи пут оркестрирања утицаја са зараћеним странама уз помоћ руских веза са Србима, уместо да дозволимо да њихови историјски односи делују против ефикасног међународног одговора. Руска забринутост због западне политике према Србији могла би да доведе до вета на резолуцију УНСБ-а о употреби силе – додаје Џорџ.
Према документу, Русија је те 1993. године била забринута због употребе силе против Србије и то из ових пет разлога:
1. Емпатија према Србији: Руска влада и умерени политичари признају да Срби чине „гнусне акције“ и желе да руска политика остане синхронизована са Западом. Они, међутим, сматрају да Запад ситуацију поставља у црно-беле оквире, уместо да признају све зараћене стране морају да сносе део кривице.
2. Логика промена граница: Руси, такође, верују да Србија има право да тражи ревизију граница. Када је Југославија постојала као једна држава, тренутне границе биле су пре свега административне и имале су смисла унутар логике конфедерације. Према руском мишљењу, сада када се држава раздвојила, Запад би требало да саслуша разлоге због којих Србија жели ревизију.
3. Псеудо геополитика: Неки Руси се питају зашто би се Запад, посебно Сједињене Државе, мешали у подручје које је Русија увек сматрала својом традиционалном сфером утицаја. Докази да и друге државе, попут Немачке или Турске, једнострано унапређују своје везе са Хрватском или Албанијом, оснажују заговорнике ових аргумената.
4. Словенско братство: Романтизовани националисти замењују слоган „Радници, уједините се“ са „Словени, уједините се“. Ултранационалисти самтрају да Русија има обавези да прискочи у помоћ својој „словенској браћи“.
5. Црвено-браон притисци: Опасна комунистичко-националистичка групација прихвата и пропагира горе поменуте аргументе и користи их да оптужи владу да је потчињена Западу на штету „истинских“ руских интереса. Главни циљ ове групе је рушење Козирева и Јељцина, а они Југославију виде као добру за унапређење њихових политичких циљева.
Извор: Блиц.рс
