Циљ синдиката јесте да у преговорима са социјалним партнерима обезбеде да се минимална цена рада за следећу годину изједначи са минималном потрошачком корпом, али послодавци сматрају да је у садашњим ванредним околностима то изједначавање тешко очекивати, јер неки послодавци то не би могли издржати,па би се морали одрећи једног броја радника.
Почасни председник Уније послодаваца Србије и члан тима за преговоре око минималне цене рада Небојша Атанацковић каже, да је пре три године, када је о изједначавању разговарано, размишљање било такво, да ће се посматрати како привреда напредује и да ли ће минимална цена рада достићи минималну потрошачку корпу.
„Међутим, десила се пандемија а то је као да смо доживели прави рат, тако да сада о томе сигурно нема ни говора“.
Он сматра да један број послодаваца, њих око 15 одсто, не би издржао то изједначавање. Оно би иначе значило да минимална зарада износи 37.500 динара јер је толика минимална потрошачка корпа.
Председница Асоцијације слободних и независних синдиката Србије Ранка Савић, оцењује да је ова сума и количина намирница која за њу може да се купи, није довољна за нормалан живот, већ само за голо преживљавање.
Не спорећи да је тако, Небојша Атанацковић наводи да је и такав минималац и даље нешто у односу на ситуацију да радник остане без посла, то је могућа последица превеликог повећања минималца, код неких послодаваца.
Савић, ипак, не очекује да ће синдикати успети да се изборе ни за ову суму, коју су сада одредили као циљ, јер ће по њеној процени минимална цена рада остати на садашњем нивоу или тек мало изнад њега.
„Потпуно сам уверена да влада већ сада зна колика ће та цена бити и да она неће бити већа од ове коју сада имамо а и ако буде, то повећање ће бити тек симболично“, каже Савић.
Према њеним речима, влада ће по први пут имати реално оправдање за то, јер се налазимо у периоду светске пандемије и и економске кризе.
Асоцијација слободних и независних синдиката је зато предложила да се преговори о минималној цени рада одложе и да отпочну када се формира нова влада и прође њених првих 100 дана. „Тада ћемо имати јасније информације о стању бруто друштвеног производа као и пандемије“.
Најосновније потребе
И председник Националне организације потрошача Србије Горан Паповић, наводи да са 37.500 динара трочлана породица, за коју је корпа и израчуната, може да задовољи само најосновније потребе, довољне за голо одржавање живота.
Тај износ би се могао назвати симболичним. Он је одређен према стандардима Црвеног крста, по којима се рачуна шта је потребно за преживљавање једне породице, објашњава Паповић.
Додаје да је човек ипак и социјално биће и да осим потреба за основним животним намирницама, има и друге потребе. Да оде у позориште, биоскоп, обнови гардеробу. А пара за то је у минималној потрошачкој корпи заиста веома мало.
Тако је рецимо, у потрошачкој корпи за март чија структура је последња објављена на сајту Министарства трговине и телекомуникација, за рекреацију и културу предвиђен 1.281 динар, за образовање 125 динара, а за одећу и обућу 1.139 динара.
Иначе највећи део новца у поменутој корпи, опредељен је за храну и алкохолна пића – 44,46 одсто, односно 16.766 динара, затим за становање, воду, струју, гас и друга горива 19,57 одсто или 7.381 динар.
За намештај и опремање домаћинства предвиђено је 1.612 динара, за здравство 1.429, за комуникације 925, за превоз 2.306 динара.
Када је о храни реч, минимална потрошачка корпа, од оних крупнијих ставки подразумева 22 кг белог хлеба, три литра уља, пола килограма масти, 13 литара млека, килограм пиринча, 5 кг свежег јунећег, свињског и пилећег меса, 48 јаја.
Синдикати су иначе још пре три године, заузели став да до 2021. године минимална цена рада достигне минималну потрошачку корпу
Извор: Тањуг/ Република
