Ко ће први направити вакцину, ко ће први моћи да је прими, да ли ће бити обавезна и да ли ће бити делотворна….
Питање број један у свету тренутно је – када ћемо и како добити вакцину против ковида-19. Широм света истраживачи раде на томе да добијемо ефикасну и безбедну вакцину, ипак ње још увек нема и многи мисле да су најаве да ћемо је добити на јесен превише оптимистичне. Истовремено, трка за вакцином није само медицинска већ и геополитичка.
Трка за вакцином у пуном је јеку. Истраживача је више од 130, у различитим фазама клиничког тестирања. Фаза иначе има четири, а само је неколико кандидата ушло у трећу, која најдуже траје и која је једна од преломних у развоју сваке вакцине.
Када се вакцина развија, прво се обављају претклиничка испитивања на ин витро моделима, лабораторијским животињама. Ако су успешна, крећу клиничка испитивања, на људима. У првој фази вакцина се даје десетинама, у другој стотинама, у трећој хиљадама људи.
За сада, ниједна није прошла трећу фазу која обично траје бар годину дана, каже др Душан Попадић, шеф катедре за имунологију Медицинског факултета у Београду, пише „РТС“.
„Током треће фазе се се утврђује која је права доза , каква је учесталост нежељених ефеката и ефективност вакцине. Да се након примене одреди колики су титрови антитела која се стварају и да се одреди какав је Т-ћелијски имунски одговор“, објашњава Попадић.
За сада се истичу вакцина са Оксфорда, и оне које развијају америчка компанија „Модерна“, и кинеске „Синофарм“ и „Синовак“. Све су ушле у трећу фазу. Русија, такође, најављује вакцину на јесен.
Др Драгана Малетић, специјалиста здравственог права каже да се то што се те вакцине истичу у медијима, не значи да су надмоћније од других.
„Свако истраживање, ако је добро научно утемељено и спроведено у пракси, даће добре резултате па макар се обављало на крај света. У овој фази не можемо знати да ли је вакцина једног произвођача надмоћнија, јер нису завршена истраживања, нису објављени резултати, није се нашла у примени, нема клиничких искустава у примени, па не знамо јесу ли резултати позитивни“, каже др Малетић.
Због специфичне ситуације, испитивања која би трајала годинама су убрзана. СЗО је дозволила и спајање фаза како би се што пре дошло до резултата. Нису сви истраживачи за то били спремни, зато и имамо кандидате који се издвајају. Научници са Оксфорда су спојили фазу један и два, док су амерички одмах по добијању генома вируса из Кине, успели да за свега 48 сати заврше претклиничка испитивања и да релативно брзо крену у тестирање на људима.
„Не би требало потценити још неке земље које имају шансу да прве разреше проблем, као што је Аустралија. У Институту где раде имају дугу традицију развоја вакцине, БСЖ је развијена управо у Аустралији“, каже физичар и новинар Слободан Бубњевић.
Вакцина на јесен?
Без обзира што се стално говори да је за добру вакцину потребно време, најаве већ постоје. Доналд Трамп је сада најавио вакцину негде почетком новембра, згодно, пред изборе.
Ако се ово и може читати политички, не заборавимо да је водећи амерички стручњак Ентони Фаучи раније рекао да се може очекивати октобарско изненађење.
Стручњаци са Оксфорда стално добијају питања о вакцини за Божић, док Русија најављује да ће на јесен почети са имунизацијом широке популације. Др Драгана Малетић, која је докторирала на клиничком испитивању лекова, каже да ове најаве нису толико необичне као што се чини.
„Могуће је да вакцина буде у примени на јесен, јер истраживачка пракса, историја експерименталне медицине и фармацеутско право познају појам условног стављања вакцине у пормет, када је при крају треће фазе. Она се не региструје на 5 година, како је уобичајено код нас, већ на 12 месеци, то је краћа дозвола. С тим што спонзор прати примену и нежељене ефекте и онда се исто тако експресно повлачи ако се испостави да је неефикасна или штетна по здравље“, наводи Малетићева.
Брзина о којој се прича и трка која одаје утисак да вакцина само што није стигла, има везе и са тим што су вакцине које улазе у последње фазе тестирања базиране на изузетним научним иновацијама.
Имунолози, ипак, верују да је разлог што би испитивања могла да потрају дуже него што се најављује, тај што вакцина треба једнако да делује на све старосне групе.
Др Попадић сматра да је вакцина против ковида 19 најпотребнија старима, и даје драматично упозорење.
„Вероватно је једнако опасно за стару особу да добије ковид као и да јој пуцате у грудни кош, има исту шансу да преживи. Велико је питање какав ће тип одговора дати вакцина код јако старих, преко 80 година. Кинези су најавили да ће да пусте у промет вакцину за војску, али то су углавном млади људи и обично здрави. Питање је да ли би та вакцина била одговарајућа за неког од 85 год, да ли би произвела исту заштиту“, објашњава Попадић.
Новац је ту, ко стоји у реду?
Када треба да се изврши имунизација милијарди људи, логистика је захтевна. Прва препрека је новац. Током пролећа прикупљена су средства која се мере трилионима долара у Европи и Америци.
„Неке земље су купиле, процењујући да им се то више исплати као решење, по сто милиона доза од различитих компанија. И то оне које су још неразвијене, без завршног тестирања, рачунајући да ће нека од њих бити успешна. САД су покренуле WАРП пројекат, изабрале су пет компанија и дале милијарде долара како би нека била примењена и дистрибуирана у њиховој популацији“, каже Слободан Бубњевић.
Ако су неке дозе већ резервисане, могу ли вакцину у разумном року добити они којима је најпотребнија? Многи се сада присећају ситуације из марта када су авиони и буквално преусмеравани у лету како би се државе дочепале респиратора.
Др Малетић подсећа како су неке земље већ тада забраниле извоз потрошног материјала и остале неопходне заштитне опреме и средстава за дезинфекцију.
„Могло би то да се деси, ако доносиоци одлука у здравственој политици глобално не успоставе ред. Прво СЗО. Ако успе да обезбеди да спречи надметање у снабдевању, и ред, да вакцину добију они којима је најпотребнија макар и накрај света, ако успе онда је то добро. Ако не успе сви ће имати проблем“, идтиче др Малетић.
Пошто се планира производња милијарди доза, рачуна се на то да у борби против пандемије не можете да штитите само себе, односно да то нема ефекта ако нису заштићени и други.
„СЗО има велики пројекат у плану, планира се поштена дистрибуција и за сиромашније земље“, сматра Слободан Бубњевић.
„Ми као европска држава која није на коленима финансијско ћемо вероватно бити у стању да купимо довољно доза јер нема нас много, треба нам неколико милиона да потпуно имунизујемо популацију. Али је то тест за све, свака држава ће пробати да дође до вакцине“, додаје Бубњевић.
Најмањи проблем биће за оне државе где се истраживања спроводе. Земље које су учествовале у финансирању истраживања такође могу да се надају брзој дистрибуцији, као и оне из чије земље долазе испитаници. То треба да значи не само доступност већ и разумнију цену.
Имам вакцину, не желим је
И док се државе спремају, а институти и компаније раде дан и ноћ, лекаре и научнике брину они који не верују у вакцине.
„У свету би прва вакцина могла да се примењује 2021. код нас 2022. И не треба журити са применом, посебно у јако сложеној ситуацији где имамо јаке анитваксерске групе које су против и ових вакцина које су обавезне, уређене календаром вакцинације, нечим што има снагу закона. Те вакцине се оспоравају, а верујем да би увођење нове произвело велику поделу у јавности и да би таква вакцина иако је корисна ,од неких група које су гласне и даје им се простор у медијима, била дочекана на нож“, сматра имунолог Душан Попадић.
Слободан Бубњевић сматра да је, због дезинформација које круже и у свету и у нашој земљи тешко успоставити поверење у јавности да су вакцине баш онакве како тестови показују.
„Биће потребно много објашњавања и изношења тачних података како би се популација стварно вакцинисала. Јер најстрашније што може да се деси је да успемо да купимо дозе, а да популација неће да се вакцинише и да се то онда спроводи неким репресивним мерама. Али то је претња свуда у свету“, напомиње Бубњевић.
Не занемаримо ни геополитички аспект. Средином јула британски министар спољних послова оптужио је Русију за саботажу развоја вакцине. О вакцини која се развија у самој Русији поставља се много питања. СЗО се ограђује говорећи да о њеном развоју нема довољно података.
Очекује се и маркетиншка борба. Тако, на пример, водећи експерт са Оксфорда која развија вакцину Сара Жилбер, објављује да је вакцину дала својој деци, чиме не оставља много места сумњи у њену безбедност.
Јавности можда делује да се прави рачун без крчмара, односно да се увелико прича о нечему што још није сигурно. У реалности, сви су већ стали у ред, и заврнули рукав.
Фото: Pixabay.com
Извор: РТС
