За поједине занате пријавили се свега један или два кандидата, на неке чак ниједан, због чега ће одељења бити укинута. Ђаци већ годинама ретко уписују трогодишње школе, иако им добар занат обезбеђује сигуран посао и плату
Србија би ускоро могла да остане без молера, зидара, обућара, сервисера клима-уређаја, варилаца, пекара и месара јер деца неће да нам се школују за ове занате! Мада многа од ових занимања тренутно у нашој земљи могу да донесу месечну зараду и већу од 1.000 евра, и за њима постоји стална потражња на тржишту рада, тинејџери их заобилазе у широком луку.
Наиме, на овогодишњем упису у средње школе за поједине смерове на којима се изучавају ови занати пријавили су се свега један или два кандидата, на неке чак ни толико, због чега ће читава одељења бити укинута.
Празне клупе
Примера ради, на смер молера у Политехничкој школи у Крушевцу није се нико пријавио, а исти случај је и за образовни профил обућара у Техничкој школи у Новом Саду. Нико није хтео да се школује ни на цвећарском смеру у Пољопривредној школи у Пожеги.
Нешто веће „интересовање“ владало је за смер обућара у Техничкој школи за дизајн у Београду, за који је конкурисао и који је уписао свега један ученик, док се за заваривача у Техничкој школи на Чукарици пријавило само двоје.
Ништа боља ситуација није ни у осталим техничким, машинским, текстилним, грађевинским и пољопривредним школама широм Србије, јер се за мајсторе попут сервисера клима-уређаја, бравара, месара и зидара пријавило далеко мање ученика него што је имало места.
Председник Форума средњих стручних школа Милорад Антић каже за Информер да ђаци већ годинама показују слабо интересовање за трогодишње школе, иако им добар занат обезбеђује сигуран посао и више него добра примања.
– Данас само помоћник једног молера или зидара може да заради дневницу и до 30 евра, а да не причам колика примања има главни мајстор. Па, добар занатлија у Србији у данашње време може да заради, ако редовно ради, и до три докторске плате месечно. Међутим, код нас и даље деца, а нарочито родитељи, беже од тога. Мислим да је ту проблем зато што занатлије не уживају баш неки статус у друштву. Просто, боље звучи кад кажеш да си доктор или професор, па макар био и на бироу рада, него да кажеш да си зидар или месар, ма коју плату имао. То само осликава какав нам је систем вредности у коме живимо – каже Антић.
Плаћени послови
Он напомиње да за занатлијама није велика потражња само у Србији већ и да најразвијеније државе у свету вапе за њима, тако да је велика штета што нам се перспективна одељења гасе.
– У данашње време у Немачкој и сличним државама велика је потражња управо за занатлијама, које одмах добијају радну дозволу. А тек тамо дневнице нису мале. Добар зидар може и до 20 евра по сату да заради, а слично се плаћају и молери и бравари и остале занатлије, и то зато што у рукама имају дефицитарну вештину. Међутим, морам да кажем да су нам деца и лења. Сва она расту са оним комунистичким „учи да не би морао да радиш“ и видите до чега смо дошли. Деца нам радије пију пиво испред драгстора, које им други купују, него што имају жељу да се ухвате за чекић и нешто раде – истиче Антић.
Занати који су у дефициту, а за њих неће нико да се школује
* молер
* зидар
* бравар
* варилац
* цвећар
* сервисер клима-уређаја
* обућар
* пекар
* месар
Извор: Информер.рс
